Fermenti i fiziologija

54,

(пиотата је показао да су мирозин и синигрин локализовани 3асебно у извесним ћелијама биљпим, тако да Ферменат и тело на које овај утиче не долазе у додир један с другим у нормалним приликама. Али ако се биљно ткиво изгњечи, тада Ферменат дође у додир са синитрином, и Ферментска се реакција успоставља. Непозната је Физиолошка улога тог Фермента који је затворен у ћелији и чија се Ферментека моћ не може манифестовати. Треба само констатовати једну ствар, а то је: када животиња једе биљна ткива која садрже мирозин и какав гликозид па који тај Ферменат утиче, Ферментека се акција успоставља и развијање љутих есенција при тој акцији узрок је те животиња оставља ту биљку. Могло би се према томе рећи да мирозин игра одбранбену улогу — кад овакво схватање не би: било одвише финалистично. |

111. Фермевти масти.

Липаза.

Хидролиза неутралних масти, са продукцијом тлицерина и масних киселина, може се добити помоћу извесних Фермената као год и помоћу водене паре прегрејане на 2207. Ако се на пример стави панкреаени сок у додир са обичним мастима које се налазе у- организму (триетеарин, трипалмитим, триолеин) на згодној температури, та се тела хидролизују у глицерин и одговарајуће киселине (стеаринска, палмитинека, олеипска). Али ако се панкредени сок претходно стави ноколико фронутака на' температуру од 100", он губи своју моћ хидроливовања масти. Ферменал“ који хидролизује трирлицериде назива со литаза. Џанкрсасни сок може да хидролизује поред триглицерида и разне ди- и моно-тлицериде, и разпе сстере који се приближују У '0лико маснам телима што су ни ови у етвари еетери триатомнога алдкохола, глицерина. У то сетере спадају: амиа-салицилат, отил-бутират, Фенил-еукцинат, метил-ацетат, салол ит, Д. Али пошто има елучајева, да Ферментске течности утичу на те простије сстере а но на триглицериде, то се њихова хидролиза у неким случајевима приписује Ферментима различним од липазе. Липазу је први пут нашао ОТапде Вехпара у панкреасноме соку. Данас знамо да је тај Ферменат јако распострањен код животиња и да ее слични -Ферменти налазе и код биља. Панкреасну је липазу у последње доба дубље изучио Е. Тегтоте. Оптимум температуре за њену акцију јесте око += 40% на 09 њена је акција још знатна а ишчезава на -|- 569. Загревањем на 60% за време од 5 минута, панкреаени сок губи своју липолитичну моћ; у присуству жучних соли емртна је температура знатно нижа. Панкреасна је липаза, активна у неутралној, слабо киселој и слабо алкалној средини, Најп. 1 Солитешких ме

угоднија је алкална реакција, једнака са Ха ОН