Filatelista

асја да је ir za U isto vreme, u francusko] dl! _ str. 155 (sv. 8 u redu 7—10), naveden je pasus koga nema u srpsko-hrvatskom tekstu, naime, da su sve marke Бг. 125—136 sa pretiskom „Jugoslavija” poznate | UL

nezupčanim četvercima, u originalnim bojama i na originalnom papiru, u obliku

blokova iz t. Zv. ministarskih albuma. Pošto ovog obaveštenja nema u srpsko-hrvat-

skom tekstu, treba pretpostaviti da je oba

·veštenje u francuskom tekstu pogrešno.

Koji je tekst tačan, da li onaj na našem jeziku, gde se na str. 36 (red 14 sveske 9) navodi :da je crkvica Sv. Martina ispod Zlatnih vrata u Splitu; ili francuski, koji na str. 39 red 8 tvrdi da je crkva iznad pomenutih vrata? |

Na str. 106 (red 2 odozdo, sv. 9) u pre-_

vodu nije naznačeno da su 30.000 serija, o kojima je reč, štampane u novotisku, kako je to navedeno na str. 104 (red 4).

U Priručniku nema doslednosti u pisanju naših geografskih imena u francuskom tekstu. N. pr. na str. 105 (red 18) Dobropolje je u našoj transkripciji, dok jedan red dalje Kajmakčalan — u francuskoj, Lovrijenac na str. 142 (red 12) je u našoj

transkripciji. Treba sve geografske i istori- |

ske nazive, kao i sva prezimena, pisati jednoobrazno. Držim da bi majbolje bilo sva ta imena u franeuskom tekstu navoditi dva puta: najpre u našoj transkripciji,

a zatim, u zagradi, u francuskoj. Pošto ve-

ćina: stranaca. ne poznaje sva naša geografska imena, m. pr. ne znaju da li je TLoovrijenac grad, brdo, reka ili nešto drugo, poželjno je u francuskom tekstu svaki put navesti kratko objašnjenje o čemu se radi.

Kad se u francuskom tekstu navodi neki natpis na našem jeziku, koji se javlja na hekoj marci ili žigu, n. pr. natpis „I zemaljska filatelistička izložba” i cena „15 dinara” (str. 288), treba uvek dodati u za-

ZC = У = = "Ce == ra: 13 =

Pobude, koje su mi dale potstreka za OVU kritiku, naveo sam u početku ove rasprave. Ali, to još ne znači da se ova rasprava može smatrati iscrpnom i, VerO= vatno da nisam uočio sve propuste i greške. e Е |

Prirodno je da se u tako obimnom de=

lu, kao što je priručnik, mogu da potkra- ·

du neke netačnosti i greške. Ipak smatram da su mnoge od navedenih netačnosti mogle biti izbesnute, da se uloženom trudu dodalo nešto više pažnje i opreznosti, naročito uzimajući u obzir značaj i važnost Priručnika.

Nadam se da će ova dobronamerna kritika biti pravilno shvaćena od strane izdavača i uredništva, i da će korisno poslužiti pri obradi daljih svezaka, osobito izdanja maraka Srbije pod okupacijom i

FNRJ, jer se kod tih izdanja ponavljaju

istovetna češljasta zupčanja, isti zaštićeni papir i slična dvobojna i višebojna štampa, kao i kod maraka stare Jugoslavije.

Značaj Priručnika i njegov krupan doprinos jugoslovenskoj filateliji ne mogu umanjiti navedeni propusti i greške, te se ovako jedinstveno delo u našoj filatelističkoj literaturi može svakom filatelisti toplo preporučiti. Pisac ovih redova bio bi srećan, kad bi ovaj kritički osvrt još više podvukao važnost i značaj Priručnika i odao puno priznanje njegovom izdavaču i redakcionom odboru.

Na kraju izjavljujem zahvalnost drugu Mihailu Janjiću i S. Ostojiću na korisnoj izmeni gledišta po nekim pitanjima pOokrenutim u ovoj raspravi.

P. S. — U poslednjem {irenutku ptimetio sam još jednu grešku: Izdanje sa ernim okvirom zabeleženo je da je stavljeno u tečaj 1935 godine; u stvari, ono je stavljeno u tečaj 1934 godine.

Kroz filatelistički svet

„PRVA POŠTANSKA MARKA”

Ovih dana preko raznih listova i preko radija pronela se vest da je u Spitalu u Koruškoj pronađena prva poštanska marка prilepljena na jednom starom pismu iz 1839 godine, Ustalasao se ceo filatelistički svet u Austriji, pa je određena i jedna komisija, sastavljena od filatelista, istoriбата i dr. za ispitivanje OVOEZ pisma i marke.

O ovoj marci pisano je u raznim filatelističkim časopisima, kao n. pr. u „Berner Briefmarken-Zeitung”-u, „SammlerRxpress”-u, „Oesterreichische Briefmar-

ken-Zeitung”-u, „Scehweizer Briefmarken= Zeitung”-u i dr.

„Wiener Kurier” od 30. VI. 1952, ро хаvršetku rada ove komisije donosi jednu vest pod naslovom „Spittaler „Briefmarke” ist echt” o ovoj marci:

U Milštatu sastala se 29. VI. jedna komisija eksperata pod pretsedništvom profesora Dr. Prica Popelke od štajerskog zemaljskog arhiva, koja je ispitivala pismo iz 1839 godine sa jednom do sada nepoznatom poštanskom markom od 1 novčića, koja je pronađena pre kratkog vreme= na u Spitalu.

180

Wood a ain _ 3-