Filatelista

Kilibarđa: Siguran sam da nema razloga za uznemirenost u pogledu budućnosti naše marke. Jugoslavija ima veliki ugled i uticaj u političkom životu sveta i to se sigurno reflektuje i na naše marke. Naši motivi na markama su, po men1, atraktivni, naši tiraži su zasnovani na interesovanju naših i stranih pretplatnika, nisu ni inflatorni ni špekulativni. Poslednjih godina smo smanjili broj maraka u seriji, negde (kao što je slučaj sa florom i faunom) sa 9 maraka na 4, Naša godišnja nominala, uprkos devalvaciji dinara ne pokazuje trend porasta. U politici izdavanja pratimo sve političke, kulturne, sportske i ostale događaje koji su interesantni kod nas i u svetu. O ulozi filatelista sam već govorio, sigurno Su рт sutni u ovim uspesima koje naša marka u poslednje vreme doživljava. Malo mi smeta što se filatelisti ne „podmlađuju” i smatram da je to naš zajednički i prvi zadatak. Tražićemo pomoć i saradnju filatelista i njihovih društava na ovom planu.

Uloga stranih časopisa u konjukturi maraka na svetskom tržištu je svakako velika. Autori članaka u njima su veoma često subjektivni, ponekad i zlonamerni. Raduje činjenica da posle nekog napisa u tim časopisima, reaguju čitaoci — filatelisti koji o jugoslovenskim markama govore objektivno. Zato smatram da se mora povesti mnogo više računa o pisanju stranih časopisa i na dezinformacije odgovarati argumentovano i brzo. I to je zajednički zadatak ZJPTT i filatelista. Još jednom podvlačim da nisam zabrinut za sudbinu naše marke, međutim, treba mnogo više raditi, priznati i ispravljati uočene greške. Saradnja sa filatelističkim društvima je po ovim pitanjima od neprocenjivog značaja.

* * *

POVRŠAN NAPAD I ARGUMENTOVANA ODBRANA

Pod ovim naslovom, iz poznatog nemačkog filatelističkog časopisa prehosimo tekst koji je letos objavljen, kao i reagovanje jednog filateliste iz SR Nemačke, koji je svoje pismo uputio i namd. Njegovo pismo, koliko smo upoznati, Sammlerdienst još nije objavio. Smatrajući da je ova moguća polemika zanimljiva i za naše čitaoce, objavljujemo oba teksta u celini.

Sammlerdienst 18/1980 G. Griinig

JUGOSLAVIJA NA KRIVOM PUTU

Nije to bilo tako davno kada su se zainteresovani krupovi marljivo bavili time da omalovaže sakupliačku oblast Jugoslaviju. Govorilo se da su samo stare marke dobre, i da ie roba poslednjih 20 godina tako dobra da se ne može prodati. Takođe ni od noviteta ne može ništa da bude. Sakupliači koji su osećali odgovornost, koji su se suprotstavili rušilačkim snagama ukazivali su na pozitivne strane iugosl. zbirke. Isticali su dobru izradu, male tiraže i druge okolnosti koje su govorile u prilog tome da zbirku ne treba rasprodati već ie dalje izgrađivati. . Diskusija u stručnoj štampi mora da je nekako došla do ušiju odgoVornima jer je u vremenu najvećeg opadanja kurseva volumen izdanjia bio znatno skromni|i.

6 Posebno se moglo sa zadovoljstvom zabeležiti da čitav niz maraka nije više, kao što ie bilo uobičajeno, izlazio u tabačićima od 9 komada, već u normalnim velikim tabacima od 50 kom. Tako mnogi sakupljači, koji su do sada uvek morali da uzimaju po 9 komada, jer su sakupljali tabačiće, nisu više bili prinuđeni da uzimaju odjednom tako mnogo maraka. Mogli su se zadovoljiti sa po jednim komadom od svakog novog izdanja.

ба Мада, да је Jugoslovenska pošta uvidela ovu razuzdanost i sa tabačićima iednom za uvek prekinula, pokazala se kao varljiva. Već godinu dana posle oštre diskusiie o vrednosti ıli bezvrednosti |ugoslovenske zbirke ne samo da je opet sve po starom, već mnogo gore nego ranije. Ako su to pre izvesnog vremena bili tabačići KEBS-a koji su bili senzacija, to su onda ovoga leta 1980. tabačići „Europa” i „Titova smrt” koji su se odmah po izlasku prodavali daleko iznad nominale pošto ie očigledno tiraž bio suviše nisko odmeren. Ovakvi špekulativni događaji čine možda {ednu sakupljačku oblast trenutno interesantnom, ali ne može trajno na to računati da jedan sakupliač ostane verni prijateli.