Filatelista

Драгољуб Попоски, Београд

УВОЂЕЊЕ КОЛСКОГ САОБРАЋАЈА У СРБИЈИ

После Првог српског устанка саобраћај у Србији зависио је од путева, а ови уколико су постојали били су неупотребљиви. Прве мере кнеза Милоша су оријентисане на изградњу нових путева. Стари путеви "крченци" (како су их тада називали), су омогућавали само пешачки и јахаћи саобраћај. Известан изузетак од овога била су подручја Мачве и Пожаревачког округа, где су се могле срести мачванске "кочије".

На српским друмовима могла су се срести примитивна дрвена кола која су вукли волови. Ова врста превозног средства употребљалавала се за гломазну робу која је била тешка и неподесна за товарење. Један детаљ из "Србије Кнеза Милоша", говори у вези са коришћењем воловских кола када је 1821. године из Београда испраћен харем Маршали Али паше на 6 кочија и 18 волујских кола. Према неким подацима 1829. године у Београду су постојала само двоја кола (једна кнеза Милоша, а друга београдског паше). Осам година касније број кола се повећао за два (једна митрополитова, друга Јеврема Обреновића). Нешто касније и браћа Симић добила су одобрење од кнеза Милоша "да могу себи узети кола покривена на стубити, без врата и пера, да се њима возе". Да би се увео колски поштански саобраћај уместо јахаћег, који више није био у стању да задовољи потребе поштанског промета ни путника, било је неопходно да се изврши набавка подесних поштанских кола. На дан 1. октобра 1865. године Министар унутрашних дела пише Министру војном да војни завод у Крагујевцу изради за потребе поштанског саобраћаја 64 комада двоколица - чеза, 10 комада путничких покривених кола и 185 комада среднијх непокривених кола за поштанске пакете и аманете. Колски поштански саобраћај уведен је 1. маја 1866. године, па се од војног министарства тражи да за вучу кола да и коње који су код војске за то оспособљени.

Из докумената који датирају од 4. маја 1866. године види се да је ова врста саобраћаја почела двоколицама. Прва линија на којој је уведен поштански колски саобраћај била је Београд - Алексинац. Све постојеће поште ове релације /Београд, Гроцка, Смедерево, Сараорци, Велика Плана, Брзан, Јагодина, Параћин, Јовановац и Алексинац добиле су двоколице за одржавање саобраћаја. Тим првим колима превозила су се само писма. Београдска двоколица саобраћала је до Брзана и натраг. Размена поште, односно смена коња вршила се на свакој поштанској станици. Исте године 12. јула београдска пошта добила нове количине поштанских двоколица за линију Београд - Обреновац - Шабац - Рача, односно Обреновац - Уб - Ваљево. Крагујевачка пошта добила је 30 двоколица за линију Чачак - Горњи Милановац Карановац - Крагујевац - Трстеник - Крушевац, као и за линију Бања - Књажевац Зајечар - Неготин - Брза Паланка - Кладово - Текија.

Овом приликом примљена су и кола за пошту Свилајнац, а 1. августа послата су кола поштама Пожаревац и Велико Градиште док су код београдске поште резервисана једна кола за пошту Митровица.

Прве двоколице, поручене код војног завода у Крагујевцу, прављене су за једног коња, што је каспије уочено да један коњ не може вући двоколице по раскаљеним друмовима па је Министар унутрашњих дела тражио од Министра војног да се наредна серија двоколица израђује за два коња.

5