Filatelista

24

Interesantan je sam postupak javljanja osuđenika porodicama - pisanjem dopisnih karata.

Postojale su dve mogućnosti: prva, kada je zatvorenik sam pisao tekst na dopisnoj karti, bez kontrole, znajući šta sme da napiše ako hoće da dopisnica stigne do njegove porodice. Svaki osuđenik je znao da postoji kontrola onoga što je napisao, a ako ima nešto sumnjivo da će snositi posledice. Druga mogućnost bila je kada je osuđenik pisao tekst na dopisnoj karti uz kontrolu ovlašćenog lica. Ovakav postupak postojao je ne zbog mogućnosti da osuđenik napiše nešto nedozvoljeno, već da bi se zatvoreniku diktiralo šta treba da napiše. Takvi tekstovi su vrlo ponižavajući i nečovečni. Da bi sad:žaj bio ubedljiv i izgledao kao da je pisan svojom voljom, ostali deo teksta bio je stereotipan. Kao ilustracija mogu poslužiti dve dopisnice sa sadržajem »po diktatu«. Iz teksta jednog zatvorenika vidi se da on u dva navrata traži da mu se pošalju knjige i pri tome precizno navodi naslove tih knjiga, pisce pa čak i izdavača! Zar je on tamo bio tako dobro informisan? Tražene knjige bile su ideološkog sad:žaja. Iz ovoga neko može pomisliti da su zatvorenici dobijali i pakete!? Možda i jesu, ali samo uz dozvolu i po diktatu šta da se pošalje.

Raspolažemo sa dve dopisne karte sa adresom pošiljaoca: poštanski fah 12C i žigom prijemne (tranzitne) pošte Bakar (poništene različitim žigovima pošte Bakar). Karte nose oznaku »T« zbog nedovoljne frankature (važeća frankatura bila je 10 dinara). Odredišna pošta (Beograd) portira pošiljke porto markama u visini dvostruke nedostajuće frankature. Međutim, ove marke su skinute (odlepljene) sa pošiljke. Na jednoj od njih je vidljiv trag odlepljene marke a na obema trag žiga pošte Beograd 2 sa kojim su bile poništene. Mišljena smo da je porodica odlepila marke očekujući da ispod njih nađe neku poruku. Deluje nelogično, ali ne mora svako da zna pravila poštanske službe. Na obe pošiljke, mastiljavom olovkom – istim rukopisom, ispisan je broj »81« Karte su upućene u razmaku od približno dva meseca. sasvim je izvesno da je broj upisalo neko službeno lice. Samo, u kojoj funkciji? Da li ovlašćeni poštanski službenik (u prijemnoj ili odredišnoj pošti) ili lice zaduženo za to na Golom Otoku.

Ovom drugom mogućnošću predpostavili smo da je na ostrvu postojalo poštansko odeljenje. Poštanski službenik u tome odeljenju, da tako nazovemo odgovorno lice, sigurno je bio čovek postavljen od strane vlasti kojije postavljne zadatke obavljao po službenoj dužnosti. Uzećemo da je to lice frakiralo pošiljke koje su zahtevale dopunsku taksu. Kontrolu sadržaja ovih pošiljki, u varijanti kada ih je pisao pošiljalac (samostalno), vršila su lica sa iskustvom, kojima ne bi smelo ništa da promakne. Verovatno su ova lica posle pregleda pošiljke istu predavala pomenutom poštanskom službeniku. Poštanski službenik je posle poštanske obrade pošiljku predavao prijemnoj (trazitnoj) pošti u Bakru, gde je vršeno njihovo poništavanje i dalja ekspedicija. Iz datuma na pošiljkama i datuma na žigovima pošte Bakar vidljive su razlike od 10 do 15 dana. Na primer: pošiljka je napisana 29. 3. 1952, a žig pošte Bakar nosi datum 15. 4. 1952. Iz ovoga se vidi da su pošiljke relativno