Fiskultura kroz vekove : predavanje održano na Kolarčevom narodnom univerzitetu

15

ђења са јако „истакнутим цртама примитивизма и првобитног колективизма“. Дотад'ашњи стаиовници постају полуробови на дотада својој земљи. Обавезни су да је обрађују за рачун освајача и не могу је напуштати. Земља пак не прелази у посед појединца, него припада заједници, али заједНици спартијата, тј. војника освајача, сада повлашћених. Њима се дају подједнаки комади земље на доживотно искоришћавање, без права отуђивања на било који начин. Њих је било око 9.000, а полуробова тзв. хелота око 250.000. Хелоти су морали обрађивати земљу, док су се спартијати бавили искључиво .војничким пословима. Они су се старали да буду што бољи војници, како би силом оружја подржавали постојеће стање и држали у покорности масу хелота која их је бројно многоструко премашивала.

Код овако уређених класних односа, природно је да Је и васпитање носило изразито класни карактер и да је имало за циљ војничко образовање, јер Је било привилегија повлашћене класе.

Ако се има на уму изразита црта примитивног колективизма и заједничко поседовање земље од стране једне класе, онда је разумљиво, да је тај колектив имао највећег интереса за васпитање омладине и да је вршио снажан утицај на њега.

Јасно је да је овакво стање веома снажно утицало на формирање физичког васпитања коме је дато једно специфично обележје.

Војнички карактер уређења спартанског друштва са цртама колективизма отстрањивао је спартијата од' породичног живота који је био прилично скучен.

Спартијат, војних проводи највећи део свога времена у сиситама, које су нека врста војно-грађанских клубова, у којима се формира и регулише сав јавни живот тадашњег друштва. Сваки спартијат је члан своје сисите већ према припадности одређеној војној јединици. Ту се он храни и често остаје и да пренођи. Историчар Херодот сматра да, захваљујући баш њима, спартијати имају у свако доба пуну борбену способност.