Fiskultura kroz vekove : predavanje održano na Kolarčevom narodnom univerzitetu

9

тадашњег човека претставља, од најраније младостн па до смрти, сталну борбу за одржавање живота, а у тој су борби пресудну реч имале телесне особине и способности. Природно да су сва најважнија искуства била везана за физичку активност, па се и васпитање, које је предавање искуства од старијих млађима, ограничавало на телесно образовање са конкретно примењивом садржином.

Било је ту веома мкого самообразовања које је тада још у приличној мери било Довољ-но за постизање нивоа тадашњег просека.

У ово доба средњег дивљаштва, разуме се, не може бити речи о свесној и планској васпитној активности појединаца и група. Највећу улогу је ту играо очигледни пример појединапа и животна борба у коју је млада јединка свакако улазила веома рано. Ради се ту у првом реду о ловачким и другим искуствима у руковању веома примитивним оружјем и оруђем. Оно је захтевало много снаге и нздржљивости, а давало је мала али ипак оДлучујућа преимућства у борби човека са природом, па је тиме омогућило развијање односа производње па и друштвених односа. Физичко образовање је у значајној мери омогућило прве победе у тој борби, дакле производњу, јер је, према Сегалу, „производња човеково активно утицање на природу' 1 .

Прве поуздане трагове фискултуре калазимо тек у историској грађи из доба средње-минојског и позној минојског периода развоја критског друштва (21001500 година пре наше ере и 1580 —1250 године пре наше ере).

Ако останемо доследни тврђењима из почетка овог излагања, онда ћемо прво приступити упознавању економског и друштвеног уређења тога доба, како бисмо боље схватили појаве у области фискултуре која се ту рађа у оној форми у којој ћемо је сретати касније у проучавању грчке и римске историје.

Према Л. Б. Богојевском, критско се друштво налазило и средње-минојском периоду у етапи пућне за-