Glas naroda

125

њему искрено одано, што брачна свеза чнни, на особито у болестн оиази, капо је тенхко без свога боловати. Ту тек ввди, да се све само из себичности њега лепи. Тако оагрази на читав свет и кадар је учинити свашта. Манастири судакле свуда само куга за околину, а обмана за даљи свет. Има ди дегод неваљалија и неноштенија света, него што је у нрњавори |око манастира. Мто год даље од манастира идете, све Кете мање нсовака И гадних и безобразних речи чути. Није ли то знак крајњејпокварености, кад се усу!)ује човек учитеља божија уоити. Нико се не сећа да су у коме селу свештеника убили, а по мана«тирским шумама веК је толико и толико калуђера иотучено. Нашто су дакле калуВери, кад се око њих веКа зла чине, него де их нема. Хтети њих одржати, значило би волети, да има више зла на свету. Помислите само на ово грозно дело, што га је само калуђер кадар учинити. У манастиру Г...гу мрзио је архимандрит нека проста калуђера и с тога га баци у затвор, па да му тај затвор тежи буде, заповеди, да се умеси лебац с ракијом, па да му се даде да једе, а ни капи воде да није. Каква је то страшна мука морала бити, кад је тога несрећног човека ракцја палити стала, а ндје имао чиме жеђ дазагаси. Полудети је морао, те је с тога с двокатниде кроз прозор доле скочио. Таки одљуди као што је тај архимандрит био, не могу имати вере у народу, њима народ не сме своје имање, свој живот поверити, нека они, док им Корен не угине, иду од куда су идошли — у манастире . а народ нека сам са собом располаже. Ја дакле предлажем, да се Његовој Оветости и клерикалцима изрече иеповерење , народњацима слава и хвала, и да се умоли највшна власт, да од сад у крајини избори слободни буду, иначе да ое и не бирају посланици. — Тако је, живили иародии посланици, живео господин Рада! ускликну читава скупштина, и никог не би, који би рекао, није тако, јер и сам прота ћутао је и гледао преда се, Оад дође до гласаља и предлог Радин усвоји се једногласно, јер кад је прота видео ову слогу, а он устаде, рече, да и он неће од народа да се дели и даде глас за предлог Радин. — Живио прота! тако поздрави и скупштина и публика нова пријатеља народна.

Тај дан била је велика част код проте. На часги су били многи скупштинари и међу њима Рада. Навдравице су се ређале и ређале једна за другом. Ирву је наздравио домаћин Ради, и у тој му је и ово рекао: Синко! баш Вог те живио, ти данас изради као што ваља. Ама реци ми како си ме могао надвладати. — Како?! одговори Рада, лепо. Ви сте старац, а ја. сам млад човек. Старац се никад не може са младиНем борити. Он може иЕи напред док овај хоће да га слуша. Ј борби навек је овај последњи победилац. Осим тога, главно је ту ствар за коју се човек бори, и људи који ту ствар бране. Ето у калуђерским је рукама и сила и новац. Они су тако рећи свемогући. У сваком селу имају они својих сталних апостола сабљом и новцем оружаних. Они и по црквама и општинским кућама придикују народу, они се не морају ни од кога крити кад га обавешћују, па што они, што њихови апостоли народ за собом не поведу, за што они то но могу? За то што су му тако омилели, да би волео у пако ићи, кад би морао у рају с њима

живити, за то, што су му већ догрдели. Но рађа се и њином пашовању црни петак; народ их је познао и то је доста. — Тако је, живио народни апостол Рада. Сви скупштинари устадоше и куцнуше се са Радом. Домаћин по реду доре на послетку. — Чекај још мало синко, још ми само реци одкуд си могао дознати за ове људе, што смо их ми припремили били, па си их одговорио. — Дајте најпре што сте обећали. Прота даде Ради кћер, а Рада њему мајорево писмо. Прота узе писмо, показа кћери својој и укори је: — Тако ли је дете моје, то је хвала оцу за његову негу, а очи му се наводнише од суза од радости, Милица клече пред проту: — Опрости оче, народ има право, а ја сам члан омладине. Прота је диже благом руком, усправи је покрај Ради и пољуби је у врело чело. Скупштинари изненађени овим догађајем кликнуше у глас: — Благослови оче! — Нек су благословени, рече прота, заплака се и пун усхићења викну: — Н ја сам члан омладине. Живила омладина!

ШТА БЖВА 110 СВЕТУ. На сабору у Карловцима од важпијих ствари свршено је ово: Прочитано је по треНи пут устројство сабора, а владаке нису дале свој одељен глас (сепарат вотум). Одре|јена је митрополиту плата и то у новцу 26,000 заједно са 5600, што му држава даје, те тако има од народа 21,400, даље двор у Карловцима и Даљу, башту винограде и воЕњаке у Карловцима. Осим тога денутат за домаНу потребу. За црквене општнне нареЈјено је да имају општипари дотле у оиштини бити, док се не наврши три године од дана кад су изабрани, а носле Ке се бирати нови општинари. Што је најважније, то је избор митрополита. О томехоће лн и када Ке се бирати митриполит, било је више предлога. Једни предлагаху, да овај сабор и не бира митрополита, него да то остави новом сабору. За то их беше шесторица. Но томе беше веКина да овај сабор бира, те је дошжо питање, хоКе ли овај сабор бирати пре или лосле. Један предлог беже за то, да сагбор онда одлучи, хоКе ли бирати или пе кад дође одговорвладип на устројство, а дотле да се одгоди. Други нредлог беше, да се носле два месеца бира натријарх, а треКи, да се бира после 10 дана и то у уторак 27. јула. Прва два предлога не буду примљена, а за треКи гласаже 42 са до, 20 са не двоица нису гласала, а 14 беху отсутни, и тако се одреди, да се бира патрцјарх 27. јула о. г. Кад је председник затворио у пола девет седницу, иснрати га и народ и сабор са громовитим: живио, и тим му је речеио кога сабор мисди за патријарха. Маџарима ово пије право, те у новипама својима грде до зла' Бога и позивају царевилу да стане сабору напут. Идемодавидимо. А ти Србадијо на сабору покажи сада, да се утрло семе БранковиКево. Сада будимо људи, јер сада немамо посла са собом, него са другим, који нам унапред прети. Сада будимо јунаци на мегдану. Чеси као да Ке се са Аустријом погодити. ВеК су тога ради њихове во1;е дошле у Беч, али вели се, да не бидошле, дамисде не ногодити се.