Glas naroda

126

У Рожшији тако је све затегнуто. да :веК иуКи мора. Кнез је од сидна једа, што га је имао да прогута, добио грозиицу. Немачки цар долази заиста у кунатило Гастајн, де Ве се са царем аустријским састати. Немци аустријски радују се томе, јер веле , да немачки цар хоКе са нашим да утврди пријатељство, како би кад опет дође до рата са Француском овој још боље платити могао, а Ауетрија би опет могла мало и Русији, ако баш не под нос пуКи, а оио казати јој, да је се тако с-трашио пе боји кад је н.ен чика Виљен уз њу. У Франћуској пајвише носла задаје влади суд са комунистама. Ако се буде сваком појединце судило, опда Ке требати и две и три године, с тога неки предлажу да се свима мањим кривцима опрости, а таких има хиљадама. Из Немачке веК су сви заробљеници Француски извежени, осим они, који^су што у Немачкој скривпли, па имају то да одувају. У Арбанашкој дигла се бутга. Арбанаси нису никад хтелида буду нрави ца-реви војаци, али сад их почеше натеривати на то и јопг им одузеше старе пушке и пгоптоље њихове и дадоше им нове, али како је Арбанасу прегорети оружје своје, које је код многих сва очевина и дедовина, које му јеамапет одстарих, те га као какву светињу поштује — те тако волеКи нре погпнути, пего се од оружја растати дигоше се на нашу, који им хтеде ново оружје дати. То исто учинише и Турци у Нодгорици. У Скадру опколшпе усташи пашин конак и овај мораде са три топа да се брани. Мапарске новине беде црногорски лист, што се зове „Црногорац", да је он томе крив, што се раја диже, јер их сваки час зове на оружје. Како то Маџари уму све давиде! Како па далеко нос бацају! Можда је баш и каквог Маџара заслуга. нгто по Херцеговиии почеше Турци најбоље Србе ватати и у тавиицу бацати. То је ваљда што се боје, да Ке Босна отети се без н>их. Не бојте се неКе вас бува ујести. ЗнаКе Босна и сами чија је. Него није ни то поштен посао, што маџарске новине подмеКу генералу РодиКу у Дадмацпји, као да је он израдио кнезу црногорском Нпколи осам хиљада, ваљда од Аустрије , дуката, за то , да диже буну у Херцеговини. У свему назпрати зло . то нн кад Јгријатељ неКе чипити. Мисирски краљ. који је под царем у Стамбулу, неКе овога да слуша. С тога се падпша на краља расрдио, па није хтео његова секретара преда се да пустп. Из тога може свашта бпти и „Црногорац" позива Ромалпгју и Грчку, да се држе уз краља мисирског ако до чега дође. У турскпм земљама, што се зову Испахан и Ширац, така је глад наступила, да људи једу своју рођену децу. Царев намесник у Ширацу мораде око гробља понамештати страже, јер несретни народ. не знајуКи од глади шта да ради, ноче веК и јурити на гробља, те стаде откопавати лешине што су скоро сахрањене, па их онда јести. Па поред теневоље дођејоши друга, породи се кута, те народ немилице десеткује.

РАЗЛИЧНОСТИ. (Пријатељство маџарско с Турци.Ј Турска влада заузимањем свога копзулата у Пешти послала је више младих Турака овамо ради учења различитих заната. — Ала су и ногодилп Турци куд треба иКи. Страшно Ке много хаснити од Маџара. Баш добро вели пословица: куд Ке куга, до у свој род! (Нета вере.) Ове године положе два медицннара испит за лекаре. Комисија, која их је испитивала позове их, да се на крст закуну, да Ке савестно дужности своје лекарске одправљати. Али како беше комисији, кад обојица изјавише, да оии ни какву веру неисповедају, може сваки помислити. Сретно се један од испитача досети, како Ке се из неприлике извуКи, те узме од испитани реч, да Ке се по закопима земаљским увек владати.

(Колера.) Говори се да се у Сегедину појавила колера. Само једнога дана умрло је 40 болесника. Добро би било да чувамо боље здравље наше него до сад. Где има какви бара по селу треба их, ако је могуКе изсушити. Добро је и ракије непити. Најбољи пак лек је то, да се нетреба плашпти, треба тој бољи јуначки у.очи гледати. (Окамењен човек.) У Брислу је изложена може бити једина реткост у свету. То је човек у Гујани са свим претвореп у камен. Норед њега је на1јено дно од бурета са натписом. ХристиФор Делапо 1721. Сигурно је то име окамењеиог који је донесен из Америке и изазива радозиалост научњака. Трун је врло добро сачуван и иа њему има врло мало страних материја. Берлински универзитет преговара да купи ту реткост. (Рад.) (У Петровом Селу у Бачкој) умро је 15. Априла о. г. Самуило КрестиК, један од најстаријих нар. учитеља. Живео је 70 годипа, а као учитељ био је 40 год. и 7 год. у миру, и то све У једном месту. Он је у младо време осим пренарандије учио и богословију, а и фндософију је слушао. Чувен је био надалело због умилног и вештог нојања црквеног. Штета је да нико ту његову вештину за толико време у месту научио пије, него је тај таленат заједно с њиме у земљу отишао. (У Тординци у Бродској регименти) убијен је 0. Г. човек један у сеоској крчми. Ето шта се може у крчми наКи. Тог истог дана удавио се рибар један. Нађу чамац и у чамцу шарана, а тек четврти дан човека. (Колико се њих самих убило у Бечу у месецу Јулу.) Што веКа варош и у њој свет веКма развраКен, то има и више случајева да се људи сами убиЈају ; али је опет нраво чудо, да се у месецу јулу у Бечу њих толико самих убило. У пређашњим месецима ове године убило се њих самих од 10 до 22, али у месецу јулу нарасте тај број на 28. Међу тим самоубицама имаде само једно женскиње. Опи су овако себи одузелиживот: њих су се 4 убили, 8 обесили, 11 удавили, 2 отровали, 2 су посекли себи жиле и од тога умрли, а 1 је отворио жилу, ушао у воду, крв му отекла, и тако је умро. Ме1)у самоубицама имаде и такових трговаца, који су иначе могли бити најсретнији људи у животу. Највише се њих убило због рђавог газдовања, а пајмање због несретне љубави. (Превара.) Један лепо обучен човек у Бечу дође некој госпођи и рече да су јој мужа затворили, и да мора платити 50 Фор. ако је рад пуштен бити. Он је дакле дошао тога радн, да однесе новац те да јој мужа искупи. Госпа му поверп 50 Фор. Кад јој муж мало за тим куКи дође, извиди се, да ју је онај лола обмануо. (Пожар) У Марош Вашархељу изгорела је црква романска о Нетрову дана. Људи се скупили око цркве, али ни један да је руке дигао да ватру гаси. Грехота је, веле, гасити ватру о тијом времену. (Чу-Јна жена.) У варошици Бирмингену у Америци, уморила је једна жена мужа и осморо деце отровом. Женп тој има око 47 година. Да ли ,је тако женско срце њежно? ((Сметењак.) У Великом Вараду иђаше лепо обучен човек ло сокаку и раздаваше пролазеКима Форинтаче. Докаже се после, да је тај човек себи увртео у главу да је министар Финансије и да зато мора новац разсипати. (Највеки дућан на свету) има без сумње А. 'Г. Стевард у Љујорку. Он пма трговину модерне робе, свиле, платиа, рукотвориие , одеКа, рубља , рукавица итд. Код Стеварта имају носла 1730 људи. Осим врховног равнатеља има 19 иредстојника разних пословних грана, једнога надблагајника и девет благајнпка, једног врховпог рачуновођу и 23 рачуновође, !) дописника, 470 продаваоца, 880 шваља, једнога кастедана, 27 вратара, 55 одраслих разноситеља и служника и 190 дечака. 0 божиКу има до 2200 особа. У то доба иазари се 80—100.000 дневно, а преко године 17—18 милиоиа долара.

ВЛАСТННК И ИЗДАВАЛАЦ: „ЗАДРУГА ЗА СРПСКУ НАРОДНУ ШТАМПАРИЈУ". — УРБДИИК ПАПТА ПОПОВИВ. Српска народна задружни штампарија у Новоме Саду 1871. II Ц ј ЈЈ ј) \& ^ Ју