Glas naroda

1»

ПРВА ЗНАЊА 0 РАЗУМНОМ ГАЗДОБАЊУ. (Продужење.) Угљеник је треЕа главна стихија на земљи. Онје ноглавито твориво свију наших огрева: дрвета, угља, тресета, уља, масти; и што га које од ових више има и чистије, тим је боље и вредније гориво. Најчистији и најтвр^е сабијен је угљенику драгом камену, алему, дијаманту: у њему је и без боје; а друкче је црн и крт, како га сваки зна у каменитом и дрвеном угљу и у чафи. Угљеник нема куса ни мириса и не да се растопити ни на ватри, ни у води, али је запаљив, каои водоник и гори слабим ал жестоко врелим пламеном, и горећи спаја се с кисеоником, те буде угљена киселина. Угљеника има много у телу сваке животиње, с тога на ватри поцрни, чим вода иза њ отпари. Још више га има у сваком биљу, особиту у дрвету: у сировом преко 40, а у сувом 90 и 99%- ЕЕ>им дрво гори тим боље, и тим Јачу ватру даје што је сувље. Најјачу ватру даје кад се претвори у угаљ; а то буде лад се сажеже у пеЕи на затворена врата, или укупама, као што оно чине угљари. Тим паљењем истера се из дрвета вода и друга водена стихија, а остане сам чист сув и крт угаљ. Така угља има на мести и у земљи силно нагомилано, каменити угаљ, преосталине од прастарих дрва. Ситно стучен угаљ дрвени, а особито онај одсажежене кости и крви има то, да упија сила ваздуха у се и сваке особито смрдљиве маје изањ, те тим ваздух очисти. Он упија силно и воде, и сваке друге течности, и извуче из њих боју, кус исваки задах, те уништи их и убије сваки смрад у њима, чим се та вода ил течност кроз довољно ситна угља процеди, ил довољно ситна угља успе на њих, па измеша иостави да с њим постоји. Тако се данас цеди и чисти свака пијаЕа речка и бунар вода, те не шкоди, као не процеђена и не очишћена. С тога се држи пијаћа вода у чабровима, што су изнутра добро опаљени, и вода из њих далеко је боља. Најсмрдљивије месо и риба изгуби смрад, чим се у ону воду, у којој се кува баци довољно жива угљевља. И на ђубриштима иизодима загуши се смрад, чим се довољно на њих ситна угља баци. Угаљ пречи трулеж. Ва то се пали коље и прошЕе пре закопавања у земљу, и сила дуже држи него не паљено. Ни рђа гвожђа не дирне, кад се у ситном угљу држи. Свако воЕе, особито јабуке икрушке одрже се у ситном угљу најдуже и најбоље. Тако се сачува и репа и кртола, те не проклија, инепотруне. Угљена киселина постаје свезом угљеника с кисеником, и то 2% У. а 1 К. У гљена киселина је као и ваздух невидљива маја Еуса је кисљикастог и пецкавог како сваки зна, које

пијо кипљиве содске ил киселе воде, добра пива, шампањска, али и другог особито младог вина. Оно што у тима кипи, киси, рези ил реже, што се пени и оне искрице баца, угљена киселина је. Угљена киселина тежа је од ваздуха, те зато доле пада, и највише налази се по дну од оних места, где је има. Угљена киселина је поглавита храна свему биљу, а животињи је и људима смртна маја; загуши свакога, чим до1)е у њу, и угаси свеБу чим се унесе у њу. Угљене киселине има много у ваздуху, у води и у земљи, и непрестано се силно прави али и силно троши. Прави се, где год шта дише, ил гори, кисне, вре ил трухне. Еолико се само дисањем начини може се мислити, кад се зна, да је сваки човек на дан по 4 до 5 Фуната начини, дакле преко 5000 милијона Фуната на дан само од људи; а где су они милијони милијона друге крупније и ситније животиње, што на земљи дише; где она силесија од животиње, што на дан умире итруне; па она силесија од листа, што с дрва и биља пада, и од корена, што од њих у земљи преостаје, да трухне; даље она силна угљена киселина, што се прави вечитим горењем ватре на земљи, осим штојенамести из земље силно избија. Угљене киселине прави се дакле непрестано, а тако много, да, кад се неби непрестано трошила, то би се часом у ваздуху тако нагомилала, да би загушила све људе и сву животињу. Али њу силно троше сва жива биља као своју најглавнију храну, непрестано сисајуЕи, из ваздуха листом, из земље кореном, па растварајуЕи, теугљеник за се задржавајуЕи и њим хранеЕи се, а кисеоник одпуштајуЕи, да њега опет животиња троши, и да угљену киселину прави. Што где више угљене киселине има, то веЕма и веселије ра!;а биље, а ово опет више излучује кисеоника за животињу. Тако се та оба природна царства, царство животиња и царство биља узајамно држе, једно друго чувајуЕи, и једно другом храну готовљеЕи. Угљене киселине има по нешто у свакој води, и баш с ње је скорашња вода кусна,а устојана вода за то је бљутава, што се из ње излучила угљена киселина. По негде нагомила се у води много угљене киселине, то је киселвода, која осим што још боље храни биље, има и то, да још веЕма него чиста вода раствара земљу и камен, и само гвожре, те тим још више и боље спрема хране биљу. Угљене киселине нагомила се на неки местиврло много: у старим рупама, забатаљеним бунарима и лагумима, особито ако је што трухнуло у њима, и нагомила се у качарама и подрумима, особито каду њима кљук вре, те онако је улажење у њих врло опасно за људе и сву особито мању живогињу, и многи је од људи срљајуЕи без обзирке у њих остао онде на месту мртав, загушен. С тога је правило, у та места не улазити без запаљене свеЕе, коју ваља