Glas naroda

27

ледене стене недам ни за какво благо овога евета, јер су и ледене стене прекупане у јуначкој крви. И еамим златом ово голо камење да залијете, неБете дочекати да ме новцемвашим придобијете. Не може мене никакво благо усреПити, ако слава и среБа моганарода не двета, и ако горде горе непомично и витешки своју горду главу не уздрже. Ове горе нити су прикљањале, нити Ее док је мене жива и док слободне горе имаду јунаке да крвљу задобивену отачбину бранити могу. Само оштри мач може то поискивање решити — на сабљу смо добили, без сабље непуштамо па макар јуначка крв до колена потекла. Ако нисте знали ценити и познавати витешки капактер Једнога народа, то се сад учите нас малу шаку у овим горама познавати." Тако 1е Петар бранио част и славу своганарода. Тако је Петар поштовао свој слободни завичај. Овакви треба да буду народни главари и великаши. Само овакви заступници народни слава су и понос свога народа. М. НАШИМ ГАЗДАМА! Са вигае страна упитан сам шта мислим о данашњем времену едали је то шкодљиво по јесење усеве, и едали ће поздните шкодити? Забављен иним пословима, нашао сам да Еу све задовољити ако јим овим путем одговорим. Ако се суди светац по вечерњу, и дан по вечеру, у обичном свету, у пољоделству није тако. Нису зато пређашње године вигае рађале, што су биле јаче зиме, и више снега, ве!5 зато, што је земља одморнија била, што је марва чилија била, што је ђубрета витне било. Наше се газде поплашиле од данашње зиме, но курјак није појео зиму, а вегетација није у нас у опасности, јер једва да је у обичном стању, на прама нашим природним околностима, и јачини земаљске наше производне снаге. Ми смо се толико у ратарству понизили, да зазиремо, кад нам је мајка природа и најмање на руци — научени на муку, добром се и не надамо. Но које преживео, или у књизи научио, знаде да ваке године најплодније су биле. Ја Еу споменути које се самофш у нас памте, а то су 1811. и 1834 година* кад беху подруми и кошеви пуни и препуни гледећ и количине и добричине. Но као добар лечник што мора уображеног болесника да лечи, тако морам и ја мојим знанцима нешто световати. Ди су јесени усеви до првога чланка истералв, ваља ји марвом, нарочито овцама потрти, диЈејака земља, па ма до корена, али рок најдуже мученици. Тако потрвене јесење усеве, не треба ваљати, веВ напротив дрвеном дрљачом дрљати, или што је најбоље само просто бранати.

Но сад да пређемо на појединоети. Ако ти је репица цватила, пугатај свиње, Бурке, и телад унутра, да се огојазну, јер од ње више никакве ти вајде није, а живинчад Беш оснажзти, и без муке и без трошка. Ако ти је жито или јечам влатао (које не верујем,) опаси га, или покоси до првога чланка, последње је сигурније, него прво. Пролетње орање докле је год угодно време, не треба сејати, веЕ кад се време искали, али орати треба кад год је можно, па ма и саме санте биле, јер смрзла распагаће ји, а ту ћеш тек најбољу жетву имати. Ко је доколан и снажан може и за кукурузе, проју и муар узугарити. Али прво орање саде никако да му је. Јер лењ даље иде, а тврд више плаћа и у обичном животу, а у ратарсгву на стотине, јер нико се тако силно не свети ко мајка природа. Оволико сам у опште имао реБи, држеБ се Мојсија, „прорци и камену да лебом роди" а у будуће и више. Емил Чакра. ПРВА ЗНАЊА 0 РАЗУМНОМ ГАЗЈОВАЊУ. (Продужење.) Гушљик је друга главна стихија у ваздуху. Он исчињава 79% ту, а то значи много. Еод ваздуха, узевши га с висине до дна парокруга пада на сваку стопу ширине ту преко две центе, то има гушљика у ва.здуху преко 80.000 билијона цената. Гушљик је као и кисеоник и водониж маја без боје, мириеа и куса, сасвнм провидан као и ваздух. Он се не да запалити нит може да горе, као што видесмо воденик и угљик; него се још у њему као иуугљеној киселини угаси свеБа и сваки живот, као да их нешто загуши, отуд име гушљик. Но како га опет све живо и то сваким одахом ваздуха по четнр пута више у се увлачи, него кисеоника, то се не загуше с њега, него, што не добију кисеоника, који треба ватра и живот, да се одржи. На будуЕи да јечисткисеоник тако жесток, да ба у час згорео свако гориво и сваки живот, то је додат у ваздуху гушљик, даоног ублажи, растањи, као оно вода жестоко вино ил ракију, те само тако све таше и дуже гори и дуже живи и траје. Гушљик је главна стихија у храни нашој и све животиње. Он је поглавито твориво крви и меса, те снаге у телу нашем и остале животиње; а то твориво добива се поглавито храном биља, усева и расада, што га људи ради те хране дишу, и тога ради земљу обрађују. Гушљика има у сваком биљу, али различито. У100 ока има вариво 25 до 30 ока, жито 10 до 14, пиринаџ само 3, жир и кестен 3 до 6, кртола 2, репе и купус 1, траве 1 до 2, слама 2, сено 8, детелина сирова 3, а сува 12; н гато га који од усева ирасада