Glas naroda

помеша сваки дан у храну по 1 до 2 кашичице обичне соде. Одо тога се свиње сила брже угоје, јер им храна она веЕма прија, а со та сачува их особито у време редње од болести. 9. Државни дуг у Угарској. Овај дуг износио је на кра ју предпрошле године: у растеретницама 244,222,629 ф. у откупу виноградског десетка 6,615,250 ф ., у зајму на жељезнипе 60,462,840 ф ., зајму премија 30,000,000 Ф., касе 2,052,200 ф ., ситном новцу 9.800,751 ф ., и Ееркапољов дуг рената 30,000,000 ф ., кад се јога овом цода 30,000000 ф . годишњег давања Аустрији за за^едничке потребе. и 20,000,000 ф . гаранције жељезницама. то износи дуг сав прорачуњен на 1383 мнлијона Форината а. вр. 10. Богатство у северној Америци. По последњем рачуну порезе. има у северо-американској републици преко 30 хиљада милијона Франака, покретног, и преко | 500 хиљада милијона Франака непокретног имања, или 14.000 Фран. по душу. атоје големо имање тако, да мунигде равна нема. Што је која државица старијато је и богатија. У њујоршкој пада 15,000 Франака на душу. 11. Моралност и злочинства. У Лондону пада на 100 брачних порођаја 4 небрачна, у Лајпцигу 20, у Папизу 48, у Минхену 90, у Бечу 118, а у Риму 243. дакле 60 пута више него у Лондону. У Енглеско1 пада 1 убијство на 178.000 душа, уХоланду на 163.000 у Пруској на 100,000, у Аустрвји на 57,000, у Шпањолској на, 41.000, у Неаиољу на 2750, ау Римустолици папиној и језуитској, пада 1 убијство на 750 душа, ту дакле може човек, 537 пута пре убијен бити него у Енглеско], а нигде се ввше о моралности и побожности не брбља него у Риму. ТРГОБИНА И ОБРТНОСТ.

— Прошлр недеље падала је обилнажиша а затпм спег. време је било испрва благо, затлм је јаки дољпи ветар мрзнуо. У мпогих је брига. да Ее усеви са влаге трунути. алп задњи зграз разбио је ту бригу. Досад су усеви ириличии а и на решгцу се туже само местимице. Са извањских житних пијада слабо је новости. У Енглеској су дене по старом, на фрапцуским трговима ради се хоЕеш нећеш. у Неначкој држп се радња чврсто, са несталног времена брину се за јесенд усев. У Швајцарској слабајевољазарадљу. На нештанској пијаци била је житња радња слабнја но последње недеље. Бе памти се да се скоро тако слабо радило у рани. а то не само с тога, што се мало извози, него што се врло мало довози.Целенедеље нрометнуто је до 50,000 ц. жита 86 М. по 7 ф . 25—40 п. 85 П. 7 ф — 7 ф . 15 н. 84 0.7 ф.— 7 ф . 15 н. 83 по 6 ф. 85 н.—7 ф . 82 и. по 6 ф . 75—85 н., 81 $1. 6 ф . 60—70 н. све по цол центи и за готово. У ражи готово никакве прође цена тек да се назове 3 Фр. 95 п.—4 ф ., 5 н. по 80 М. Јечма је мало продато за пиваре по 2 Фр. 75 пов. — 3 ф . за храну 2 ф . 50—65 н. по 72 Ц. Зоби је продато до 10.000 мер. по 1 фр. 75—80 п. 50 И. Јако је продавапа бачка зоб за на пролеКе по 1 ф . 58—59нов. Кукуруз је добро ишао, банатски по 3 Фор. 65—70 н. пештански по 3 ф . 55—65 н. банатскп за мај-јуни по 3 ф . 57—58.

У. брашну је бпло слабо нрође. мало је изважано а радњу у унутрашњости пречи хрђаво време и нроваљенн путовп. Брашно у бурадма бндо је по каквоКи 5 Фор. — 5 ф . 75 нов. Ерупне мекиње 1 ф . 90 н. ситне 2 ф . 90 н. За извоз из БудимПеште стајале су цене № 0 16 ф . 20 н. л® 1. 15 ф . 70 н. ЈУ? 2. 15 ф . 20 н„ М 3. 14 ф . 70 н , М 4. 13 ф . 80 н. Ј\? 5. 12 фор. Ј№ 6. 10 ф., Ј\$ 7. 9. Ј№ 8. 8 ф., лг 8У 2 7 ф . по 200цодфунти џак је бесплатно. Грашак и сочиво су по 4 ф . пасуљ по 3%—4 ф . Проја је купована за извоз, Угарска по 2 3 / 4 турска по 2 ф . 90 н. до 3 ф . Еудељно семе по 3 Фор.— 3 ф . 10 н. по 60 беч П.. Мухар је 4 ф . Мак по мерици 8 У 2 —10 Ј /' 2 Фор. Од славонске репице нродато је за август-септембар са 13 3 / 4 ф . У олају никаке ирође. А вуни је бнла жнвља, прођа јер су куповали за стране трговце. Продато је 1800 цен. и то 300 цен. врло Фпне по 173 —175 ф . 60 цен. Фине по 148—150 ф .; 50 ц. средње по 129—130 ф ,; 100 цеи руске по 106—108 ф .; 300 цен. бачке но 85—90 Фор.; 890 центи тнске знмске и летње вупе како која по 92—95 Фр. Од идуВе стриже продато је такође до 3000 ц. Свињска маст слабо је пролазила а нема ни изгледада Ке радња њоме живље поЕи, цена је мало попусти.та; пештанскаје по 29'/, ф . а за април 30 фр. без бурета. Сланпне се нпкако и нетражи а много је има суве, са стране је по 27—27 Ј / 2 ф - Лој пада јер се мање тропга свеКа, цена му је тек онако да се каже 29 Форинти. У шљивама пма наруџбнна са стране али траже добре а тих је сада мало, на лошпју нико н не гледа с тога промет слаб. Босанска лошија по 10%—11 Форинти српска уџаковима 9 '/.—10 форинти. Меда је продато 150 цен. славонског мрког но 18— 1 8 ф. а 50 цен. лакшег по 19—19 Ј / 2 ф . Рожњавска воска довежено је 70 цен. а продат је по 80—81 ф . За бољи нуЈено је 88 ф . а продавца: пшту 90 Форинти. Многоје довежено шшпарака ноке средње робе по 10'/,—11 у 4 ф . радња је слаба. За стару прве врсте ишту 15—15 Ј Д ф . за српску по каквоКи 9%—11у г ф . Стреш се тражисастране, запрву врсту нуде 35—36 ф . за средњу 31—32 Фор. Детелине у семену продато је луцернске до 200 цен. по 34у 2 —.36 ф . Семе црвепе детелине средње руке по 24 ®ор. боље до 27у 2 —28 ф . За бољи пекмез од шљива ишту 14 ф . Засредњи 11 Ј Д— 1 2 Ј /„ Фор. Нема га много. Продато је и нешто банатских ораха по 12 ф . Добра паприка иде по 28 ф. Прошле г.едеље живље су куповапе сирове коже. Продато је 6—700 ком.угарских кравијих кожа средње врсте по 18 Ј / 2 24 ф ., немачких кравијих кожа 2—300 ком. ио 75—80 Фор. цен. 100 ком. угар. воловских по 35 Фор. по пару неколико стотина пари питлиига по 65—72 по цен. Од овчијих кожа мало је довежено српске и турске теже ишле су по 128—135 ф . лакше по 115—125 ф . Козје срнске 140 ф . јареИе по 230—250 ф . ердељске по 180 Фор.

ш® дашм .жж«

Анђео Срба*)

Та што не види свако. Што можда само ја, Ох како тужно суза Та чиста суза сја!

Па лицу светп боли Српски је аиђо то, По Србма сузно гледп, ■ Ох да л га види ко!

Нз књиге „Све дојакошње несие ; ' Змај Јована Јовановића I. оригиналне. У Новоие Саду у народној штаипарији, стоји 80 новч.