Glas naroda

83

л о в а њ е и влада је д у ж н а да оговори на сваку интерпелацвју. Ако сабор није задовољан содговором владе, може да изрече влади своје неповерење и онда је влада морално обвезана да даде оставку, да отступи, да на њено место ступе они у које има веБина сабора поверења. У случају да јевладаповредилаустав то може сабор да дигне парницу против владе. Влада има истина права да предложи владаоцу, да распусти сабор, али га за кратко време мора сазвати па ако су и нови избори показали да, је веЕина саборских посланика против владе, онда јој нема већ другога спаса него мора да одступи. Ако влада у у пркос свему тому ипак остане на свомеместу, онда је тим својим чином повредила уставни обичај и из тога могу да никну највеБи метежи у држави. Из ових особина уставне представничке владавине види се јасно, да је владалац доиста приморан да одабере себи владу из веЕине сабора т. ј. да на владу позове чланове оне странке, која је у сабору у веБини, и кад влада изгуби поверење у веБине, онда је владалац дужан да је отпусти, да изабере нову владу ко.ја ужива поверење нове веБине. По томе се у уставној земљи узима да је саборска (парламентарна) влада повереник саборске веЕине. Дакле веБина становника у држави не само да доноси законе, но утиче знатно и на нзвршивање тихзакона.И Угарска има данас представничку или парламентарну владу. — Из овога што најбројисмо о влади видисе да је она један од најважнијих органа у држави,јер не само да знатно утиче на ствзрање закона, не само да у име владаочево извршује законе. него имајуБи иначе највеЕу власт у сво.јој руци. може неизмерно много да учини за развитак и напредак државе. Ако је одушевљена духом чистога домољубља, ако је надахнута правдом и правицом те схвата у свом послу истиниту корист државе, али на против ако је насилна те јо.ј је стало само да гони и злоставља, ако је себична тегледида се нарачун свију богати или ако је слаба и млака те не може да прибави закону уважења, онда је така влада од грдне штете по сваку државу. Виделисмо како у уставној држави утичуграђани на обављање државних послова то утицање зовемо ми политичком слободом. Штојевишестановника у држави који утичу на државне послове и што је веЕе то њихово утицање то је веЕа политичка слобода у тој држави. Има још и друга врста слободе атаједа свако сме чинити оно што му ]е вољасамо ако тим невређа право ни осталих грађана ни државе, та врста рада зове се грађанском слободом. Обе те врсте слободе зову се једнимименом слободом држављана. Бива да у једној држави има више слободе него у другој, али има држава у којима народ у старије доба није имао толико слободе колико је има данас. У старија времена приграбили су сву власт владаонн

и њихови саветници у своје руке. И међу становницима једне исте државе било је битне разлике. У некојимдржавамабилоје слободних људи и робова. Робове су сматрали као робу, као стоку без репа, носилису их на пазар и којих је купиотајихјеузимао каои остале ствари. Нико нијепоштовао уњимаљуде. Било је разлике изме^у нлемиЕа и оних који нису племиЕи и међу самим племиЕима било је опетаразлике. Једни су били велможе — госпоштина, а други су билн обични племиЕи. Од пређе су само племиБи уживали политичку слободу, велможе више нег остали.У Угарској је године 1848 проглашена једнакост и равноправност свију пред законом, цео народ је почеода ужива оно што и племиЕи. Слобода је човеку највеБе а како се потоком крви и мукотрпном борбом отимала и стицала и најскупље благо. Од када се народи памте војевали су, борили су се да себи обезбеде слободу. Свака стопа земље на којој живимо орошена је крвљу што је проливена за слободу. Из крвљу натопљеног земљишта поникла је слобода бујно и шири се из дана у дан све то више и снажније. Најснажније оруђе којим се слобода шири и обезберује јесте п р о с в ета, образованост народа и морал. Који човек не уме у главноме да пресуди шта је по домовину му корисно шта лиштетно, таЈ може У вршењу своје слободе лако да ударикривим путем, може да учини нешто чисто из незнања без да је хрђаво тео и мислио, што је и штетно и опасно по напредак домовине му. Или Ее као што чешЕе бива слепо да поверује другима, те Ее да уради онако као што му други казују, не знајуЕ само да оцени далигаисти наводе дадоброили назло. Овакичовек нема свести, није слободан. Што важи за појединог човека то важи и за цео народ који чамиу незнању и глупости. Без просвете нема слободе. За то и јесу оно у истину народни људи, који желеЕ да народ у истини буде слободан, раде на томе да се народ просвети, настају око тога да се свуда дижу добре школе, да се набављају добри учитељи, гледе да деца народа иду у школу, јер добра школа распростире данас најснажније просвету народа. Слободни народи дижу данас просвети највеЕе палате, награ^ују ваљане учитеље тако, да они могу веселим срцем и безбрижном душом да шире просвету у народу. Али узалуд би било сво знање и умење акоузањније честитостии поштења, ако није наморалној основи. Непоштен човек био он ма како учен не гледи хоЕели он својим радом упропастити друге, убити свој народ, оштетити своју домовину. Њему није стало до општега добра, онради по својим злим умишљајима, служи и робује само својој страсти. Ако се та зараза усели у цео народ те народ онепоштени, ако метне свој образ и поноспод ноге, онда је вечити слуга онима који се отимају о