Glas naroda

84

силу и власт. Са покварености отрунуо је многинарод и нестало га је са лица земље. Да сведемо разговор. Све што је човеку с л о б одно да чини то је право човека а наимесвешто је грађанину у држави слободно да чинизовемо гра^анским правом — а све штојеграђанин дужан да чини то зовемо грађанском дужношћу. Сваки грађанин ваља да1е свестастансвога права и своје дужности. Они земаљски закони што уређују државни склоп, државну власт и владавину, даље закони што обележавају права и дужност грађана те одређујуиустанове којима се све то у држави врши и ујемчавазову се државним уставом. Ми Немо да говоримо О уставу у УгарСКОЈ. (Наставиће се.)

ДВА ГРАХА Ж ЊИХОВА МАТИ ЕОРШШГЈА. (Црта из римске повеснице.) Има томе скоро веБ две хиљаде година, што Бу да вам приповедим. Данашња Италија то је земља, у којој је живео народ стари Римљана. Ово беше најпре мали сасвим незнатан народ; али својом ратоборношћу и јунаштвом, својим осваЈачким духом дотерали су били дотле, да су осим Италије освојили цео тада познати стари свет (Европу, Азију и Африку). Рим је био главна варош, као и данас што је. Римски устав беше у оно доба републикански, дакле слободан. Римљани с почетка беху прости, али вредни људи, радили су земљу, али су поред тога били ратоборни. Они су се најпре делили на два главна сталежа по рођењу; на отмене, патриције (от прилике немеши), и на не отмене плебејце (људе из народа.) Када Римљани почеше освајати једну земљу за другом, када им се држава поче све веБма ширити и силно благо из освојених земаља у Рим стпцати стадоше се губити стари прости обичаји, азијатска раскош а поред њега разне етрасти почеше узимати маха: охолост и грамжење за влашћу. Када се која земља освојила, то се иста поделила али тако, да су се патрицији богатили, а народ, плебејци, који су управо ту земљу крвљу својом освојили нисуимали отуда никакве користи; те тако су се временом богатиле само оне породице, у чијих рукама бијаху највећа и најмаснија звања. Ма да су се после Римљани, што се тиче разлике сталежа по ро^ењу изједначили, ипак се касније опет разделише на богаташе и сиромашније грађане; и док се оним првашњим пресипало, живила је већина народа у највећој оскудици. Уз то дороше још силни робови, који су ту општу невољу још повећали; ј ер сиромашни грађани не могоше од њих доћи ни до уде наднице. У то дакле доба живила је у Риму Једна отмена веома образована Римљанка, по имену Корнелија. Она има^аше два дична сина: Тиберија и Каја Граха,

који видећи у каквој је невољи сиромашни народ, стадоше на томе радити, хако да се томе народу помогне: Поставише себи за начело, да се сви римски грађани у поседу добара и имања изједначе. Но што су Граси били тако племенита срца није ни чудо, кад им је мати била Корнелија. У овој Римљанки која је у светској историји као узор забележена, имамо најјаснији доказ, да једна жена може бити и мати и родољупкиња, васпитатељка своје деце поред највишег образовања а поред свију телесних и умних врлина. Она беше од отменога рода и племена, у ком се грчко образовање већ давно било настанило, до највишег ступња развило и у народни дух претопило. Отац јој беше стари римски вора, велики Сципијон којијесавладао најопаснијег душмана римског народа — женијалног Ханибала. Кућа сципијонске породице беше стожер најФинијег културног развитка. Сунце римске величине, што је њену кућу јавно обасјало, синуло је и у њено још млађано срца. Паје ли чудо, ако величина и слава републике, слава отаџбине и отмени сталеж њене породице бијаху најсилнији покретачи у њеном целом животу?! Мати оба Граха два најплеменитија, најжешћа младића и народњака у Риму, уживаше свусјајну славу, што су њена оба сина, којеје прерано ладни гроб прогутао, својом крвљу откупила. Семпроније Грах, Корнелијин муж, умре, и ова племенита Римљанка остаде сама власница у својој кући, као што прере беше нежна и верна жена, тако је сад била мати у потпуном смислу. Каомладаудовица, одарена лепотом, врлином и свим душевним чарима, беше она далеко на гласу. Из целог цивилизованог света појавише се просијоци као око какве младе девоЈ 'ке. Међу тим просијоцима беше и краљ египатски. Али Корнелија их је све — одбила. Јер она, кћи једнога СципиЈона, женаједнога Семпронија, кога је од срца љубила, не хтеде се више удавати. Сва њена брига и нада, сав њезин понос и највећа жеља беше јој сад васпитање свој"с деце. Она осим два сина имађаше и једну кћер. Ова пође за млађег Сципијона, што је разрушио Картагину, Ханибалову отаџбину, и кој'и беше тада први човек у Риму. Када је Корнелија и ту срећу доживила, сву своју бригу обратила је својим синовима. Она је желила, да Тиберије и КаЈ 'о наследе славу старог сципијонског племена да буду први мужеви у држави. Корнелија је своју децу с таком брижљивошћу с таком оданошћу васпитала, како се само можепомислити. Ту се види шта вреди кућевно именито материњско васпитање и неговање. Када је Корнелија своје дивне синчиће на крилу држала, преповедаше им о јуначким делима деде и о врлинама покојног оца им; а они се приљубише уз груди материне и и удубише јој се у њене светле црне очи, у којима беше толико жара и родољубља. Она је садаживила у својим синовима. Како их је љубила, види се из