Glas naroda

223

Правило 25. — Задруга је Фактично раздружена и без закључка скупштинског — чим се број задругара смањи на десеторицу. У овом случају најстарији чдан од оте десеторице (ако није који од њих оне године задружни начелник) предаЕе свеколико имање задружно »Матици Српској" у Новоме Саду, да она после тиме рукује ли на корист српскога занатлијства. И за ово јавља се најпре реченим земаљским властима (по правилу 14 и 24.) —

СА БЕЧЕЕ СВЕТСКЕ ИЗЛОЖБЕ. (Писмо осио.) Шварценбергов павилон. I. Жзложба, што су Је кнезови шварценбершки приредили спада без сваке сумње у најзанимљивије и о. диста у сваком погледу најподпуније и најлепшеиздожбе ове врсте и пружа свакоме гледаоцу савршену слику добара жварценбергових и силне продукције по њима. На овој Ее изложби сваки по гдештонаБи што ће засецати у његову струку, те Бе га по томе и више занимати но иначе што би; на њој ће наЕи баштован своје, шумар опет своје па тако редом и рибар и ловац и земљорадник, који се уверио буде о стварној злачајности изложбе, зна ће оценити и у пуној мери уважити намеру, која се приреривањем ове кодективне изложбе, на спрам посетиоцима постићи хтела. И ми дакле увиЈајући важност ове одиста изврсне изложбе. прогледаВемо је, те Еемо најзнатније, што на њој спазили будемо у кратко обележнти и уједно неке податке читаоцима саопштити, који сена ову ствар относе, а који ће многим читаоцима нови можда бити. Но пре што би прешао на саму ствар, ваља читаоце даизвестим означају Шварценберговихдобара о култури у опште на њима, ваља најпосле о њима да дадем читаоцима мали ЈеограФСки, статистични и повеснички нацрт како би остало, што будем о самој изложби рећи имао, боље разумети могли. Енежевскн дом Дварценбергова прастар је. Имање Шварценбергово *) све се од столећа на стодеће множило, — испрва поклоника, што су их од немачких царева и чешких краљева зарад разних њихових заслуга доби]али, а после ваљаном економијом, — те је то имање већ тако нарастло, да добра што их Шварценбергови данас по Ческој, доњој Аустрији, Штајерској и ВаварскоЈ поседавају, највећу имаовину сачињавају, што ју приватнн људи у држави једној имати могу. Даље се нећемо у повеснвцу кнежевског дома упуштати, јер нам прво од тога баш неби велике користи било а друго, што ни у са у ствар неспада. *) Иређе па и данас јошт зовуихЧеси „чернохорскии."

Еао што већ споменух њихова, су добра разсута по Штајерској по Салцбургу, по доњој Аустрији, а њајмање по Баварској, одкуда се управо Шварценбергови — пре толико векова у Ческу уселише. Добраиму Ческој еачињавају у скупу 309.629 ј. земље, добра у Штајерекој 39.872 јутара добра у Баварској 4838 јут.. добра у доњој Аустрији (Највалдек код Беча) око 660 јутара, а најпосле у Салцбургу до својих 17 јутара. Садржпна пак свију добара чини у свему 35 7 2 П миља или 355.172 јутара. Ческа и штајерска добра сасвим су разкомадана. Највећа су крумавска, витингавска и Фрауенбершка у Ческој, а у Штајерској опет муравска. Ерумавачини засебно, скоро до својих 86.247 јутара, а поседуМорави износиће до својих 10.857 јут. У колико се и нашта се та земља употребљује, нека разјасни ова таблица. На томе простору имаде: Шума 212.160 јут. Ораће земље 51.690 „ Лнвада 42.418 „ Винограда 17 „ Воћњака 606 „ Нољана на којима се хмељ сади 345 „ Рибњака и језера 17.420 „ Утркне 16.910 „ Башта и парака 448 „ У штај. алпама 3450 „ Е овоме ваља јошт урачунати комплекс што је намењен земљерадничким школама. С овим даклеизноси земља која хасне одбацује, у свему 345.567 јутара. Шварценбергове шуме у Ческој познате су као најлепше у Аустрији по уредби и по неги, ахаснакоју доносе такова је грдна, да се дрво сашварценбергових добара чак за Немачку и Француску извози ито скоро до својих 12—13000 Фати годишње. 1ов је неисказан. Дивљачи има свакеврстеапродукциЈа у просеку годишње ова је: Јелена (год. 162 ком.) црне днвљачи (364 ком.) срна (783 ком.), дивљи коза (год. 3. ком.), зечева (год. 17254) гњетала (год. 919. к.), јаребица (12937 ком.) дивљих патака (год. 1536 ком.), шљука (год 123 ком.) и друге различите дивљачи 519 ком., у свему даклем 34.411 комади годишње. У језерима Шварценберговима гаје се риба у велико. Она је различитз, а главније су сорте: Шаран (у многим варитетима), смуђ, штука, јегуља, лињак, гргеч, црвенперка и т. д. Продукција на риби чини годишње знатну суму око својих 7166 цен. Индустрија гвож^а ограничена је јединсгвено на. штајерска добра, која производе до 380.000 ц. гвожђа. Продукција креча и ФабрикациЈа цигаља врлојезнатна. (Цигаља год. 6 милиона ком., а креча г. 164.600 нената.)