Glas naroda

324

Што се тиче пољоделства, то заузкмају прво месго добра у Чешкој. Овде опет игра северна Ческа главну улогу, и то но томе веБ, што је земља боља и климат згоднији. Јеч&м, кромнир и репа (шеБерна) од највеће су значајности. Продукција јечма износи год. до својих 82.000 мерова, кромпирадо 74.200 мер. а продукција репе износи до својих 450.000 цената, осим тога одбацује велику хасну: пшеница (51300 м.) зоб (88000), пасуљ и грах (22.250) и најпоеле хмељ (1300 ц.) Вина нема знатна нити по каквоБи ни ти по коликоћи. Оно мало што га има (160 акова г.) само се продукује у Штајерској. Осталог воБа пак имаде у великом броју. Продукција воБа износиБе до 31.000 центи годишње, а од главаих сората да наведем: Јабука (51090 воБака), крушака (38000 в.) шљива (89900 в.), ораха (12.710 в.)> а остале врсте воБа (74050 воБ.); у свему даклем 254.830 ком. воБака. Овде ваља да сиоменем и културу сунцокрета, којом се од новијег времени, започело и ко]а је веБ знатно напредовало. Подробније говориБу о овом предмету у идуБем чланку своме, приликом кад будем саму изложбу Шварценбергову описао. Наравна је ствар, да Бе онде, где природних про-: извода у изобиљу имаде и напредак индустрије знатан бити. Она је позамашна у сваком погледу. Од главнијих индустријалија ваља да наведем. шеБер, меласу, олај, ииво, спирит, шкроб и брашно. Продукција пива саразмерно је највеБа, 323000 акова год. Производ шеБера нзноси г. до својих 67.300 ц., производ брашна до својих 80.000 мерова. Ово су — то Бе сзаки читалац увидети — знатни бројеви. Но томе се није ннкако чудити, јер овде стоје правоваљаној привреди сва средства на услузи, овде наука оно усавршава, што иначе природа неби никада кадра била створити, овде је прикупљена снага и морална к материјална, те се њоме ради на постигнуБу цељиједне која је доста означена речима: највеБи степен благостања, усавршенство науке о пољској привреди и напредак индустрије. Оволико сам уводом реЕи имао и реБи морао ради бољег разумевања ствари само а у будуБемчланку свом нека ми је задаБа, да изнесем читаоцима слику, каква ми се у изложби кнезова шварценбершки приказала. У Бечу 5. октобра 1873. Тодор СтеФановиЂ Виловски.

ИЗ В1НАРСТБА. 0 плеснивом вину. По вину ухваБену плесан (бу^у) треба с четком ил метлом у бурету добро изчистити, и то четком ил метлом онаковом, која је за тај посао начињена;

и са зовином кором чисти се вино од плесни, само ваља зелено оно с коре сљуштити. Да с том кором вино од плеснн очнстиш, поступај овако: Спусти на конопцу комад такове корекроз врањ у буре, и после неког времена извади, на кори нахватану плесан ,опери, и опет кору у виноснусти, и то све догле чини, док се год илесан на кори Фата. Ако су бурад велика, а ти по неколико овакови кора наншш и у бурад спуштај. Колико год пута ову кору на поље извадиш, толико је пута у чистој води опери. И на следеБи начин можеш вино од плесни ослободити: Најпре очисти руиу од врања с поља и изнутра, доливај буре пуно и полагано плесан озгор с вина здувај. Ударај мало по пуном бурету озгор, око врања нарочито, и тако Бе скривена лака плесан опет на врањ изаБи, коју на ново сдувај. Ово дотле ради доливајуБи и дувајуБи, докле год плесни сасвим нестане. Тако лепо и добро очишБено буре добро заврањи. Неки чисте плесниво вино са сољом, т. ј. ову у тавици дотле прже, док се не усија, пак је онда помешају с пет драма ситно стученог дугачког бибера и сипају у плесниво вино, које се за 24 сата изчисти. И овако чисте плесан: спусте у буре чисту ланену крпу и шњоме по површју вина плесан купеБи, ваде на поље и у ладној води исперу (ал при сваком испирању треба Фришка вода да буде), а затим по једну оку тазе воде у буре сипају, у којој је 5 драма „буре" растопљено. Дапак вино од плесни сачуваш, које се на славину дуто точи, мораш улити — по величини бурета једну или две каи ике пуне зејтина у буре и сачуваБеш га од плесни. Ако ти се у бурету озгор на славини танка плеснива кожурица ухвати, а ти само с почетка кроз врањ у буре дувај и плесни Бе нестати. После свагда буре са сумпором накади, ако ово пре тога није довољно накаЈено било, или ако с почетка нијехтело више дима сумпоровог у себи да прими. Кад по величини бурета успеш зејтина, да ти се вино под славином не уквари, онда добро затворис врањем буре и не отварај га него пробуши маленом бургујом озго или врањ, или дугу близу врања,иову пробушену рупицу држи свагда с малим чепом затворецу, а кад оБеш вино на славину да точиш, онда извади овај мали чеп, и пошто си вина наточио, опет с тим чепом рупу затворн — и тим Бе начином остати вино до последње капи у бурету добро и сачуваБе се од плесни. Тако^ер је добро и на оно вино унутра зејтина сипати, које се на славину не троши да се од ваздуха и плесни сачува и данимало укус свој не промене. Ако се у бурету веБ толико плесни налази, коју ни с доливањем, ни с другим чим на поље извадити