Glas naroda

359

з.) да не би вода у јамт утицала и да небикоје сунце које пак ветар сушио 5убре, треба да је јама — нзузев среду где кола пролазе — обгра^ена 2—3 стопе високим зидом. Најбоље је ако се под ове јамепатоше с цигљом помоБу хидраулична креча („каје"), а тако исто и дуварови; но ако се све не учини хидрауличним кречом, код канала, којим отиче пиштавина и код бунара гледајмо свакако да кајом патошемо и иззидамо. Тако изгледа целисходна јама за ђубре; главно је при том, да од пиштавине ништ не одлази у тартањ и да се ђубре са стране не осуши ,јернијеизложено сунчаној припеци и ветровима. Даље, рубре се пиштавином може поливати најудесније помоБу шмрка,. И на послетку, она вода, што се стече по дворишту, не може ни допрети до ђубрашта и ђубрета. Вило да градимо оваку или мало простију и јеФтинију јаму за 9убре, несме се ђубрета никад више од 4—5 стопа наслагати. Ма какву јаму градили у свом газдалуку поступак је увек један исти; — тај се поступак можеу овоме у кратко навести: Кад се ђубре из штале изнесе, ваља га подједнако раширити и расути и утапкати, да се неби сасушило. Чим наслажемо с по стопе или највише с једне стопе нова ђубрета, ва ља прострти по њему или добре родне земље или блата из реке или са дна јендека и то онако с два палца у висину и дебљину, да се тиме ђубре сачува од суше и испарења, да се боље утапка те да тиме врење у њему што сигурниЈе буде и на послетку да се ђубре довољно попуни земљом која такође има у себи снагу те ђубре поправља. Да амонија не би изветрила, обично се сваки нови таван рубрета поспе са гипсои, тиме добија рубре већу вредност, и ко то чини, добро чини и би Бе му од хасне. Течност, што се прикупила у бунару за пиштавину, може се помоВу шмрка извући из бунара, те њоме цело рубре полити, да се неби Тјубре због жестоког врења спржило и изгубило од своје вредности или да се местимице због оскудице у влази или због јаке суше неби уплеснивило. Пошто у домазлуку имаде свакојаке стоке, иман. пр. рогате марве, коња, оваца, свиња и пошто њихово ђубре није подЈвднако, јер је једно жешБе а друго опет блажије: — зато треба домађин да пази да се то разно ђубре у јами што боље измеша; није добро на пример да се овчија или коњска балега на једном месту нагомила, јер се може спржити, него ваља да се по целоЈ јами што боље разреди, те да се по њој може раширити торина рогате марве, да би врење било колико толико подједнако и дабиђубре на њиви што већма подједнако могло дејствовати и утицати.

Врло је важна ствар. да се ђубре одмах разреди — а тога се наше газде слабо придржавају; скоро свуда бива, да слуга на колици или вилама, лопатама изнесе из штале 5убре те га изврати, избаци на ђубриште, и цело се ђубре састоји из брежуљчиЕа, од којих сваки за себе ври, те кад кад се испржи ил уплесниви. Ако се тако ради, онда није нужно ни да кажем, да Ее ђубре ивгубити своје најважније делове. С тога још једном препоручу емо, да се 5убре пиштавином полива и подједнако разреди и простре. А поливати се може. маленом дрвеном ведрицом, која има подугачку ручицу. Ко Ј 'е доспео, не5е згорег бити, ако од времена на време преметне своје 5убре. Тиме Ее рубре подједнако да сазре а и сламаБе се уситннти. Ако пољоделац неможе да подигне ама баш никакву јаму за Јубре, онда му препоручујем, да бар удеси себи од данашњега бољи начин скупљања ђубрета. Нека земљеделац одреди вгодно какво место од четирн Бошка, нека ту нскопа земљу за 1—1 и по ашов; нека дно таке јаме набије иловачом да не би вода продирала, па нека ту просторију огради; затим нека сваки дан нанесе из штале ђубре, нека га подједнако разреди, као што веБ рекосмо, и некасатера у ту просторију марву, што лежи, да би се ђубре угазило, течна и чврста торина изсекла па да тако ђубре боље сазре и да неби бољи делови рубрета одлетели, испарили се. Кад је влажно време, ваљан газда, да би му стока на сувом лежала, а и да умножи 9убре, поспе сухе сламе по тој просторијн — по томе обору. Кад је ђубре на томе месту веБ 2—3 стопе високо иаслагано, а гдекоји пут веБ и ранијеваља рубре изнети на њиву исто онако као из ђубренеја=е па то Бууре — ако и не буде тако изврсно као оно,' што га обрарују у јамама, опет колико сам искусио, могу реБи, да је такав начин поступања са рубрвтом кад веБ нема бољега, напредак. Јер по томеначину рубре подједнако зре, задржава своју снагу задоста, па ако у згодно време простиремо под стоку било сламу, било плеву, зедену кошевину и т. д. увек Бе Бубрета бити више и то на хасну. Напослетку напомињем, ако би бунар у ђубреној јами због превелике суше одавао врло мало пиштавине за поливање Бубрета, да се онда може ђубриште полнвати умерено и водом, само ваља да вода буде што више устојана, пуна мутљага и блата, (Наставиће се.)

БЕЈ1ЕШКЕ 0 СВАЧЕМУ. Да сачуваш јабуке метни их у раж, којој то ништа не гакоди. Ако то неБешатиихпореБај да једна