Glas naroda

,Г Л А С Н А Р 0 Д А." ГОДИНА 1Т.

БРОЈ 12. Често бива, да лака иромаха односи дим са винограда, који се хоЕе паљењем плеве да спасе, те се тасо снасе туђ виноград, дочим онога мраз од чести, а можда и са свим спржи. То ће учинити, да ће се многи ратосиљати паљене плеве и пустити виноград, као и до сада „на божију вересију." Али и томе има лека. Та бар онде, где се ради о материјалној користи више људи, ваљало би да се сложе суседи у виноградима и баштама у заједничкој обрани противу општег душманина мраза. Кад би сваки у своме винограду плеву па-

лио, сачувани би били сви суседни виногради, ма било и промахе. Најбоље би било да и гориво набаве на заједнички трошак; тако би их стало јевтиније а могли би се онда у стражарењу мењати. Кад узмемо у обзир, да имаде крајева, у којима наш народ живи искључиво или нонаЈвише од винограда, да му је дакле виноград живот и нада: онда би била и грехота и срамота, кад би допустио, да му са нехатости мраз обере винограде, и тиме му одузме једино, ил' главно средство за живот. А.

С В И Л 0 д Ова је полезна струка негда знахно код нашег народа напредовала, на против од више година сасвим је напуштена, нарочито у нашим крајевима, као: у Срему, Бачкој и Банату, баш у оним странама, где се наш народ у знатној количини налази, у оним, где је са разним елементима опкољен, где би се имао јуначки држати, да својим имањем непосрне. С тога је зло, што је ово средство напуштено, које би нашем народу без великог труда, доста хасне допринети могло. Носао око свилене бубе обично 5—6 недеља траје, за које се време леп новац побрати може; без улагања и каковог канитала, до једино оног, који се за семе бубино изда. Овај се носао у оно годишње доба врши, кад је земљеделан, врло мало са пољским пословима оптерећен. Посаоје такови,који, је за сваког прикладан, а нарочито за старце и старице, који ни за какови други посао снособни нису, до једино за овај. Овај лагани посао човеку нанајлакши иачин новац у куНу у оно доба године донесе, ка,д је скоро за сваког земљеделца и осталог поседника без разлике нуждан и нотребан — као из неба. У оно доба године, кад му се сва рана и остали производи измакоше, ипак има откуда најважније кућевне трошкове да подмири. На против данас је принуђен кућни старешина све оно из кућњег дохотка набављати, што му је онда као поклон од држања свиленихбубадолазило. Сад се ни од куда с друге стране нема, него или вола за рог, коња за улар и т. д. пак на вашар, да кућне трошкове-подмирити може, штобимусве у потпуном броју у кући остати могло. Овде наш народ хиљадама губи. Наш је народ ову струку тако занемарио, да се описати неда. Особито кад помислимо на негдашње свиларе у Иригу, Ст. Пазови и Вуковару, где се златан новац заслуживао. Сад пак кад године једна за другом нерађају, нити плода доносе, подиже се сваким даном све в ећа мода и ношња, а нарочито код женскиња, но

Е Л С Т Б 0. и ту неби се врло много замерало, само кад бисе носао око свилене бубе опет прихватити хтео. И то ма у пола, као што се у Талијанској и Францеској исти са највећом вољом врши. И ова невоља наш народ доста по одавно гони, а та је што имаде крајева, у шјима наш народ живи, где јако од поплаве страда; има и такових, где му и велика суша наудити може. За то му је потребно, да се и разним струкама занима, како би се само користити могао, и како би својумилу нородицу од разне патње избавити могао. Од оног времена, како свмоделсто наш народ напусти, опажа се и то, да су нам красни друмови сада голи, који су онда са дивним дудовима засађени били; напротив данас се само 1ошпо нека багрена налази, изузимајући неколико друмова. Дакле од како је свилоделство напуштено, од тога се времена и дудови престаше садити. Лиши се и путник свога лада, који му је за одмор служио; а лиши се и свако створење божије оног мирисавог ваздуха, који му је у природи питао и срце и душу. Наш народни сабор такође имао је пред очима нри уређивању народних школа и то, да се свиларство у нар. школама предаје. Народни учитељи науку ту предаваће само теоретично, а никако практично, с тога што при школском здању такових одаја нема, где би се ученицима и практично показати могло. Пролећно време наступа, укоје се посао око свилоделства предузети има; с тога се нашим штованим старешинама топло преноручује, непропустити својој младежи овај општекористан рад нрепоручити, како би се лакше и без сваког трудадо знатне награде доћи могло. Родитељима у дужност епада своју младеж на добар пут изводити, с тога у пуној нади држим, да ће и дотични својој младежи овај полезни рад нрепоручити. У Н. Сланкамену. М. БизумиЂ. учитељ.