Glas naroda

— ^ БРОЈ 14. „Г Л А С Н А Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

средство, којим ће до жељеног мира и до узсивања својих грађанскиА и човечанских права доБи, којим Ее се вечитог рата оиростити. Таквим људма „ко рат проноведа, божји је проповедник". Узмимо за пример наше старе уСрбији! Дасусе они наведене пословице придржавали, Турцн би дабоме још и данашњим даном но Србији беснили, Србина на колац набијали и кћери му бешчастили: и да- ј нас би још, што но један наш песник рече: „Србин сеј'о, а Турчин пожњев о Србин гај'о , а Турчин ужив'о . Србин )адио, а Турчин се сладио. Србин родио . а Турчин одводио." Но наши стари на срећу увидеше, да им је у тим жалосним околностима једини спас у ратулежао и они се латише оружја и под Еарађоррем и Милошем извојеваше себи слободу. Ко се шта боји, не Ђе се убојати. То може стајати само за оне људе, који су небриге и равнодушни према ономе, што их као природна последица њихових дела у будућносги чека; но ко нужне мере предузме и вољан је, да опасност, која му нрети, од себе одклони, тај може у својој намери више пута и успети. Најпосле ма човек и скрштених руку седео, отуд јошнеизлази, да му оно мора на главу до!ш, чега се боји. „Страх више долази из нутра, него с ноља", вели немачка пословица. а још лепше мудри Латин Сенека: „Шта се што штанијеслучило, чему се нисмо надали; шта ли се није догодило, што смо I очекивали! — Много што шта може се међу тим збити, што ће блиску опасност или удаљити или задржати или са свим отклонити или другог у њу бацити. Та некима је мач над главом висио, па опет су за то живи остали. Многи на вешала осу1јени, преживели су своје вешаче. Иишта од оног чега се бојимо, није тако извесно, да није извесније да оно, што нам грози. може изостати и нада нас иреварити." Ко тебе каменом, ти њега хлебом. Тако је од прилике рекао наш спаситељ: „Ако те ко удари по десном образу. а ти му пружи и леви." Но као што се ни он није могао увек тих речи строго придржавати, већ се често путауклањао и друге мере иредузимао, како би насртања луде браће од себе одбио, тако се и ми наведене пословице не смемо увек строго придржавати, ако не ћемо, да будемо вечита играчка у рукама неноштењака, ако не ћемо да сами своју смрт потпишемо. Истина, не треба да ма за какку беспослицу I одмах свезу пријатељетва с другима раскидамо; за љубав миру ваља више пута туђе будалаштине да

отрпимо. Али кад луда браћа ненрестано нашу доброту и попустљивост злоупотребљују л сваку границу пређу. онда ваља да им се мушки одапремо и да њиховим нападајимаграницеположимо. „Ни буди јед, да те распљују, ни буди мед, да те разлижу." у томе нам наш народни јунак Краљеви11 Марко лепим нримером нретходи. Неки Турчин Алил-Ага звао је Марка на мејдан, да се надстрељују и кад Марко не хтеде, а Турчин „Бати Марку д е с н и скуп доламе." Но Марко није држао за вредно, да због тога крвави бојак отпочне и „Трже Марко ноже од појаса, Те одсече десни скут додаме: „Иди бедо, аратос те било!" Ал' се Турчин оставити неће, ВеН увати леви скут доламе." Но Марко је увреду и по други пут отрпео: „Марко трже ноже од појаса, Те и лева одсијече скута: „Иди бедо. да те Бог убије"! Ал' се Турчин останути неЕе ВеН увати шарца за вођице. Десном руком за воЈице шарца, Левом руком Марка за њедарца." И тек сада „Елану Марко . како ватра жива" и својом челичном мишицом стаде на пут насртљивом Турчину. Ето, како је ностуиао Марко са Турчином АлилАгом! А како поступамо ми са нашом браћом Србима, с нашим иријатељима, иознаницима и сродницима ? Као оно мала деца, ми се збогнајмањих маленкосги с њима ииосвађамо, иа и потучемо. и дао би Бог, кад би и на томе све остало, као кодмале деце! Али не! ми матора деца умемо и.даље даидемо и место да сами своју спорну ствар решимо, ми, као да ни искре памети не бисмо имали, тражимо и судије и адвокате, да нам они кажу: шта је ираво, шта ли није? Ма зар мислимо, даћенам они што паметније и боље рећи, него штомисами знамо? Ми тражимо судије и адвокате! А зар не знамо, да „адвокату и судији доста злата, па ето правда," да „адвокат не живи од нроцеса, ио од дуговлачења" и као што мафарска пословица вели: „ ако адвокату твоју ствар предаш. у једној ће те кошуљи оставити." Не чекајмо ништа много од терањаносудовима „ко победи, пропадне; акоје побе1)ен. плаче." вели пословица старих Грка. Тако је! Као у ратовима тако и у процесима и победиоци и побеђени обично грдну штету нретрпе. (Наставиће се.)