Glas naroda

146

БРОЈ 1!). добро, то је тако неупутно, да још више поплаши болесника. Све је. ако болеснику рече: „Бог јемилостијј „бог је добар погледаће на твоју ситну дечицу, или на тво!у младост" и т. д. Ла већ негде рекох, да нисам противан тој лепој вери у 1 бога, ал' овде је неупутно употребљујеш. Можда болесник и не мисли на смрт, а ти овим кажеш, да .је ту. да човечје помоПи нема и да само бог и то ј из милости може номоћи. Иа нар је то утеха? На самртнозг часу, у највећој опасности и не мотри се на болест, да се према њој удвоји брига и нега. Гледе истина на очи, је су ли иотамнеле, на тело. је ли га самртни зној пробио. је су ли му изашле мртавнггине (црне леће) и т. д.ал'само за то, да пошљу но свештеника зарад исповести. ио воштаницу, да без свеће не умре, и по бабу иоскурачу ил' клисару да га одмах окупа и т. д. Но гдекојим местима кунају самртника још за времена самртних мука, на очи му принрављају кошуље и хаљине, што ће му обући, договарају се о даћи. о сандуку, о укопу и т. д. а колико је болесника. нг10 нам се само чини дасувансебе. Свећа је нри самрти тако нужна, да се њоме већ иироклиње: ..Немао среће ни самртне свеће." Лепису ј наши законски обичајн, ад' боме где се тиче живота човечјег. ту је и богу правије, да се на човека боље пази, до на њих. Свећа (па баш вонЈтаница) и кунање то су давнашњи обичаји, за које многи не зна, на што су. Па зар само ради обичаја да мучимо болесника у самртиим мукама? Користл никакве нема. — Псповест и причест то су лепи обичаји законски за здрава иразумначовека. Ад' гонити полу несвесна самртника, у мукама његовим, да призна и каже. што му тешко беше и за живота, потрести му из темеља душу, то иити 1е богу по вољи. нити је коме од користи. На још кад се болееник и не надасмрти, а ми то чинимо! Обамреће од страха. Ја <*ам видео у болницама, како то утиче ма болесника. Малакше. изнемогне од страха, што се онросгио са светом, а измирио са богом, те путује од куда се не долази. Причести га, ако можеш животом. а са смрћу га не измири ни причест ни „свештање масла." Ј о ш је у нас обичаја и празновере, што шкоде у овим приликама. Р.ећ као деца чујемо од стари-

ГОДИНА IV. ^ јнх. да ће ко из куће умрети, ако кокошка закукуриче, ако пас нред кућом заурла и т. д. Болесник ће за цело умрети, ако се разболео у петак, ако прелети нреко куПе сова, ако је на њ ишао дим од угашене божпћне свеће, ако су нашли мртву бубицу у чаши, што су је метли у очи млада нетка под шимшир да питају (не знам кога) хоћелиболесник умрети н т. д. Из села н суродице умреће ко на скоро. ако преко села заграћку гаврани (за то свак, ко то грактање чује ваља да рече: „Ту ти глас, а за морем част"), ако се снииа да испадне зуб, ако иокућство пуца, ако је у последња мртваиа дужа једна нога од друге, или ако беше отворених очију и т. д. Не могу се ни побројати све те ствари, а све је тако глуно и неосноваио, да је чисто недостојно разума човечјег. Па онет мислим. е не бнх тако ударао на њих. само да не шкоде баш по иреко. Номислите како је болеснику ил' суродици његовој. кад се случа |Но деси, да се башу нетак разболео, да му нсето нод ностељом јаму копа, даје на њ ишао дим од божићне свеће и т. д. Он се одмах с почетка мора ноплашити, а та вераунас је тако тврда, да ће наш народ у таким случајевима скрштеним рукама чекати смрт болесникову. Нема му номоћи. и то само за то. што секојислучај десио, у који само луде могу веровати. Јадање и забуна зачне. а болесника напусте онет случају. Болесник и смрт човечја то су са свим природне ствари. а узроци њихови леже у самоме човеку и иду но вечним нриродним законима. То све мора тако да буде. и ништа не зависи од случаја. Па како се може онда иомислити, да ћенромаха, што је дим од божићне свеће на кога отпирнула. имати така уплива на њега и носле толиког времена. Нчје ли лудило држати, даће сова што радо лети на светлост (а у кући гдеје самртник најдуже гори свећа.) пмати така ун.шва на тело и на болест, да ће угасити живот? Зар дрво и покућство не нуца за то, што је н. пр. суша. Иази на божићни колач, дане прекисне, да га не препланеш, па ти не ће пући. :>ар од тога зависи живот човечји. па поред тога само још од бога ? То је грех, тоје невера у бога и његову премудрост, тојелудидо и сваки је народсрећан, гдетога нема.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ЗАБЛУДЕ И НРАЗНОВЕРИЦК У ИАШИМ П0СЛ0ВИЦАМА. Од ђорђа Мандрови^а, пароха пештанског. (Наставак.) Од чега евиња сита. од тог и дебела. Крени И не храни човека свако јело у равној мери. Та пословица, ако за свиње и стоји — а и за Тако је н. пр. ншенични хлебацједна однајбољих њих не стоји — не може за човека стајати. Не храна, јер у њему се налази добар део тако зване