Glas naroda

ВРОЈ 25. „Г Л А С Н I

тати грознида и подржа целе оне јесени и зиме. Намерив се онде на игумана манастира свете Пет' се из Мајина, оде к њему и иребуде тамо неко време, те „кад би га грозница иуштала, давао је четворој деци лекције" за стан и храну, што је за то имао. Дрногорске владике Сава и Василије „ималису у Мајинах своје домове, винограде и маслине, и мало нодаље на Стањевићи свој манастир и дво! рове" па су често тамо долазили, Доситије се тако упозна с љима и састајаше се, кад су се год онI де бавили. Доелтије и ако је изишао из манастира, држао ! се он и после свога чина свештеничког, Често је } цркви као ђакон служио и придике давао. Тако „о празнику воскресенија на Стањевићн служи он као ђакон с владиком Василијем н с многим другима литургију. Не имајуЕи на таки славни ! нразник нигде никога да занони" — рећи ће владика Доситију — хоћеш да те запопим, барем да знаш да си у Црној Гори био (Бока Которска стаЈала је онда под владиком цриогорским). „Што вам драго, мени је све једно, та сад та после" — одговори Доситије, и владика га чај тас запони. А ј и је-л било лепше и за-њ Србина светије прилике, нег да у јуначкој Цриој Гори тај велики, свети чин свештенички на се прими, да иосле као црногорски свештеник норе но свету, науке прибирати и свој народ иросвеВавати! . . Еле дошло и пролеће, а Доситија никако да пусти грозница. Мораде дакле, да се врати у Далмацију, ие би-л тамо оздравио. Нрвашњи нријатељ , му, нрота Новаковиић намести га у „лепом месту нри здравој и целителној води, у ближњему селу Голубићу." Но како друге године удари онуд куга из Босне, пређе Доситије у село Косово, и буде месец дана у дому нопа Аврама Симића. Ту му се ! даде прилика д а н р в и р е д о г л е д а р а д књижевни, да што и сам напише. Читајући | беседе Златоустове на дела аиостолска, вадио је и бележио за себе из отих „нека места, која би му најугоднија била." Свештеникова најстарија кћи Ј елена замоли га да јој што из те књиге нросто српски напише.„Тада он све оно што је већ био за се преписало, преведе на просто, и за |! учинити да оној прекрасној девици читање тога буде иријатније, расположи то на главе, иочињући сваку по азбуки". Тако је поникла нотоња нагла!| су „Доситнјева буквица",* коју стану пре-

* Писац ових редака има у рукама тај. још д о д а н а с нештампани првенац књижевне радње Доеитијеве заједно с додаткол, како је Доситије учио тплијансви. Ако буде среће и помоћи претплатпичке — вол.аи .је скопим на свет га издати. Уред.

1 ^

А Р 0 Д А." ГОДННА IV.

иисивати стотинама њих, и тако серазнесе и расплоди ио свој Далмацији." „Ово је ирви повод и узрок — вели Доситије — да се у њему велика жеља зачне и роди: да му само дотле бог дарује живот, док што српски на штампу не изда, и прекрасним кћерима и синовом рода својега саопшти. „II милостиви бог иснолнио је желаније његово с лихвоју" — Доситије изаЈ;е до послетка највреднији књижевник и велики учитељ и нросветнтељ срнскога народа. . . Нз села Косова пређе он у манастир Драговић, а отуда у ириморје, где пробави два месеца дана с младим свештеником неким поп-Лазом. Било је то баш уз ускршњи пост. Номажући му у служби, стаие с њиме тамо људе исноведати и причешћивати. Н глете шта вели о том тамо честитом народу српском: „Оне доброте људи иити је где чути на свету ни видити! Дође са страхом да се исповеда, а никаква зла у животу ннје ни номислио; неимати ништа казати разве да је кад у среду и петак јео (за хиљаду година не би ко погодио, да му се некаже)рака! Ниттадруго: или насуља са зејтином. . . Ако ли је ко на злу времену, несташне јариће сатеривајући, онсовао: тај ти је, међу њима највећи грешник." Па таки вам је како рекосмо, тај наш тамо народ и дан данас: честит и нлеменит, и јуначан Србин до века. Међу оваки свети грешници проведе Доситије велики иост и празнује ускрс — а тај ускрс буде но томе и ускрс славе његове. Иосле тога ускрса оде у Трогир, оданде нређе у Сплет, и ту се укрца у једну месалонитску тартану (лађу морску) па отнлови на грчко острво КорФ. II од КорФа иа до српског Београда дали су се по том дуги пути и предуги, које Доситије иутова, обилазећи земље и градове но свету, прибирајући науку као вредна чела мед, на књиге пишући и свој народ иросвећујући.... Приноведисмо вам, драги читаоци, мало на шире живот овога срнског ФилозоФа за детинства му ц за младођти, то доба борбе и иатње му големе — не- би-л ако иком другом, а оно мларем нараштају нашем било за углед и наук: како младом човеку ништа не може на нут стати, кад му срце текне за знањем и просветом; кад му душа млађана жељно полети за виделом и истином, које ће кад тад овладати еветом. Изводити овако и на даље живот н догађаје Доситијеве читавог му века — било бн, писати му на ново живот; а толико, да богме, да није места ни прилике у листу овоме. Сам је он собом најлепше описао живот свој и прикљученија, и ко