Glas naroda

< БРОЈ 25. „Г 1 А С Н

ПГтедљива домаИица дакле гледа да што мање маст из качице употребљује, или да је из дућана купује, него даје што више и:з самих јела добије. Ако, може бити, дебља гопеЈјина, дебља гуска или ти патка више кошта, то се машћу, која се добије, накнада, шта више добитак постигне! ДомаГшиа из дебелог меса и нз костију добије масти, којом може друга јела замашћивати. Има многих биљних јела, која, кад нх куваш са сухом кобасицом, с кости од шунке, с месњачом, сухим месом не требају даљег замашћивања. Штедљива домаћица неће само у масти штедети, него ће и иначе особито пазити на она јела, која остану иза стола. Не треба ништада оде у штету, што год се још даде употребити. Она ће то или погрејати, или ће им дати други облик, другу Форму. Тако се од меса, што је од стола заостало, даде ваздандругих јела пачинити. Јела, која се лако укваре, или која, кад се охладе и више сати стоје, крта и несварљива ностају, треба у малој, за један ручак одмереној количини зготовитн. АГеђу кујнским остатцима штедљиве домаћице нећеш никад наћи таких ствари, које су за јело или за ма какво употребљење. Што се н оле даде употребити, то штедљива домаћица | унотреби. Где на ђубришту нађеш сировог или скуваног зеља, коре од хлеба, од сланине или од шунке, нли шта више комаГја и масти, ту знај да ј је домаћица или богата или рЈава. Маст, која остане од јела. ако ни зашто, може се употребити за мбче или за нрављење— сапуна. Зарад добивања масти нужно је, да у кући има бар дваред у недељи меса, То је за куће, којима то може бити. Оне. којима неможе бити, могу се исномоћи другимјелима, у којима имаистих састојака као и у месу. Тако на ирилику беланчевине и кончаника (кртижа) има у млеку у облику сирика, у житу (у прекрупљеној шеници и ненросејаном брашну) у облику биљне беланчевине или албумина и лепка, у пасуљима у облику биљног сирика и.ш легумина: осим тога у биљкама има много мине|ј рала, као: соли, ФОСФорних и сумпорних снојева, који 1 и у месу и јајету главни део хране сачињавају. Биљке могу, ако нема меса, особито кад су замашћене, да потпуно човека исхране. и дају телу оне

В А Ј Има доста вемљорадника но нашим крајевима који не само да не уиотребљавају овај алат у своме нословању, него шта више не знају ни да се гдегод њиме земљорадници служе. Истина чудно је, али на жалост истина је. Овима се не може

А Г 0 Д А." ГОДИНА IV.

састојке, који су нужни за нрављење крви и тонлоте. Само неких месних састојака нема у свима биљкама. Ту онда треба употребити биљке, које имају сличних састојака, на прилику: жито н насуље. Сочиво, грашак и боб, хељда и овсеница када се замасте, црн хлеб и сланина могу човека са свим исхранити. Еромпир, фино , бе.го брашно, пиринач и слично јестиво, у ком нема гушика (азота), који телу тоилоту даје, не могу човека исхранити; за то се морају спојнти с другима. који имају гушика и беланчевине, на прилику: пиринач с млеком, с говеђом чорбом; кромнир са чорбом, месом, млеком или мехунастим биљем могу човека да исхране — иа када домаћица маст од чорбе, коју је заштедела, номеша са зељем, то му улије један део оних састојака, којих има у месу. Још нешто има се напоменути домаћици, која хоће да буде штедљива, Обично мисли се, да су она јела нај нробитач н иј а, која су најјевтинија, и која се на најјевтинији начин зготовити дају. Ово мњење је ногрешно. Ми кажемо: Не треба куповати ј евтину храну, јер од ње много више треба, да човек своју потребу намири, да здравље и снагу своју одржи; добро изабрана храна, ма и скупља била, најздравија, најбрља и најјевтинија је. Која домаћица друкчије ради, која се јагми само за оним, што је јевтино, ту ће све скупље стати. „Тврд скупље плаћа!"... Но поред штедљивости треба домаћица да буде и милостива и племенита срца. Она не треба да од сиромашка укида, Она треба да сваки народни завод, свако народно подузеће по могућству иотпомаже. А то ће учинити моћн само онда, када разумно кућу своју води, када је штедљива. Ово за сада написасмо о штедљивој домаћици. Другом приликом писаћемо још више о овој ствари1 Питање о домазлуку на све стране се живо претреса. У Немаца има ваздан писаца, који су читаве књиге о домазлуку нанисали. Ми ћемо се тим књигама користити, као што смо то и при писању овог члаика учини.ти, и шат бар иокренемо наше домаћице, да о себи и своме важном задатку ночну размишљавати, па ако то учинимо, онда ћемо у својој писалачкој души умирени бити. = ^ > А . К. дакле ни замерити, што тога алата усвојој радионици не унотребљавају, али тим више онима може се нриговарати. који имадоше прилике, упознати се с том справом, а овамо је и опет код њих међу другим алатом не виђамо. Ови сигурно држе,