Glas naroda

199

БРОЈ 25.

„Г ЛАС НАРОД А."

^ ГОДИНА IV.

I е је то из.шшка справа у земљорадњи, кад се је не лаћају. Ако је тако, варају се. Ваљак је веома лужиа и корисна справа но земљорадника, јер без њега није могуће — осим ретких случајева — онако ириправити и уредити земљу, као нгго то треба. ако се хоће да постигве жетва, која ће наплатити уложени труд око гајења усева. Шта је носао ваљка у земљорадњи? — Мрвљење, сабијање и поравњивање земље и по некад затрпавање семена. Ваљак дроби и разбија оне бусе, које није у стању да смрви дрљача. Баљком или боље да кажемо ваљањем очуваће се млади усев од погибије, ако се после голомразице или суве зиме прибије раскокана њива. Ваљкомсе разбија она кора, што се после нагле кише на засејаној ораници ухвати и под којом проклијана семка мора да угине, ако .јој се овако пут не отвори. Крторовине, док су још свеже, најлакше се ваљком поравнају, кад се на ливади кртине(иначе веома корисне животиње) појаве. , То је посао ваљка. него инак веома их је мало. који све ове послове ваљано обављају, и то за то, што су већом страном несавршени логаи. Најчешће долазе ваљци направљени из дрвета. Ераће или дуже подебело вретено метне се у оквир, па онда је то ваљак. Ови су ваљци готово у век сувише дугачки према евојој дебљини. То не ваља. Јер ваљак ради само онда добро, ако целом својом дужином земљу додирује даклекад се и нрема неравнини подаје. На но све равној њиви истина може добро радити, али на неравној радиће у век само рђаво и лоше. Најбоље ради онај ваљак, што је састављен из самих гвоздених колеса. Тај ваљак зове се „кроскил". Не знам, од куд му то име, тек под тим именом долази у трговини. Тежак је 12—20 цената и треба четири добра коња. Оваки ваљак најбољи је, али је и најскупљи, те га на њиви нашој не ћемо моћи пре унотребљавати, док се не почнемо удруживати и заједиичкиалатнабављатиц заједнички земљурадити. За овима долазв ваљци, састављени из шупљих гвоздених чланова. II ови су доста тешки, али и

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. Наши крајеви. Нови Сад "21- јуна. Избори посланика за српски народни конгрес обављенн су свугде осим у днједези бачкој, где је администрахор епархије, по своме Ке®у тумачеКи избории закон, одоцнио са

опет не могу да у век својом тежином раздробе тврђе бусе. За то имају обично изнад себе један сандук, у којп се може набацати земље, колико је од потребе, да ваљано ради. Ваљак, који је састављен из чланова, било дрвених или гвоздених, у век је бољи од онога. који је из једноставног вретена. По нешто сличности са оним тешким »кроскилом" има једна снрава, коју прозваше „јежом" тамо, где се наши њоме служе. Тај јеж то је прости дрвени ваљак. од прилике један хват дугачак ј и око десетак палаца дебео. Али у наоколо око тога вретена позабијани су јаки гвоздени клинови, који се забадају у бусе, кад се то вретено у оквиру врти. Обично је та сирава састављена из два така вретена, која су тако удешена, да једно друго чисти од буса, које би међу клинове запале. Тај „јеж" ради на тврдом земљишту много силније, него икаква дрљача. II поврх јежа се може наместити сандук за оптерећивање по потреби. Ово сам имао да кажем о ваљку. Још морам приметити то, да се исти може најлакше заједнички набавити и узајамно се њиме служити за то, што не треба често, што се на дан њиме може много урадити, те се није бојати, да ће други снрежник пропустити згодно време за ваљање. А кад се ко одважи на заједничко куповање, онда треба узети само оно, што ваља. Што је нужно, па још ваљано, оно није никад скупо. Скупо је само оно, што не ваља, а најскупље је оно, гато купујемо без потребе. Добар алатније никад скуп. Неготребазнати, који је добар. Неки мајстори те струке праве некакву разлику између ваљка за велика имања п ваљка за мање поседнике, те праве за оие тешке гвоздене ваљке, а за ове друге по њиховом мњењу могу поднети и лакши. — Глупост! Еао да је буса на њиви мањег поседника мекша од оне на њиви великога. Али да, они терају своју спекулацију, хоће да имаЈу више муштерија за своју робу. На послетку не можемо им замерати, тако је свуда; треба тек иазити, шта узимамо и од кога узимамо. Ово важи за свакога. а највише за простога ненаученога земљорадника, од кога не закида само онај, који с њиме никад посла нема!

сазивом енархијског административиог одбора, коие но решкринту припада право одређивања, изборнога рока тако, да Ее се по Бачкој бирати послиниди тек на Иван-дан. Са досадањим изборима можемо се у главном задовољити, иако нам није најмилнје, да су где-где изабрани за посланике људи, који су у борби, што је народ за ове две године с угарском владом и злосретним одметнидииа калуђерима