Glas naroda

261

V ГОДИНЛ IV

о ж и т у.

ДомаГшца потребује у своме домазлуку и — жита. Она то жито даје млетииотуд добија брашно, од ј којега меси хлебац. Добра домаћица ако мора куиовати увек радије куиује жито, и сама меље или даје млети братно, него ли да ово из дућана узима. Брашно и.ч дућана није увек чисто. Гдекоји трговци мешају у брашно разне ствари. Да би пак домаЕаца могла знати. које жито, која храна је ваљана, мора је она познавати, мора знати добро жито од рђавог разликовати. Да видимо дакле ј које је жито, која је храна добра а која рђава! Хране има разлитите, ту ти је: раж. шеница, јечам. зоб. хељда, проја и кукуруз. Да рекнемо прво коју о ражи! Добраражније помешана са плевом, прашином и коровом; зрневље јој не мора бити баш особите величине, али мора бити потпуно зрело, сухо. тешко, дугуљасто, ! узано, боје мора бити счеже и жуте, љуска му је танка. Добра раж пуна је брашна. Еад захватиш шаку добре ражи, то ти из н>е у нос удари свеж, мирисав и лак прах. љу је ласо загристи. Ако се раж стакли, ако је јасно провидна, то пуца у зубима као стакло. Ако су јој пукотине, преломи сјајни иоштри, то је онда брашнава, даје доста брашна, ј али то брашно није довољно бело. Свако зрно, које је сирово, дебеле љуске, жућкасто-црвене или тамне боје, или које има црне шиљкове, свако зрно, којр, кад га разгризега, има дебео окрајак, од којега је брашно жуБкасто, које је лако, црвљиво али ирашњаво, свако тако зрно ражи не ваља. Ако те љуска мека, ако није шчврсла са зрном, или ако се збабала, а ако је зрно унутримекано или као сапун, то је раж лежалау влази. или је у влажно доба пожњевена. Ако раж није довољно лежала. ако је еувише свежа, теније доста суха, ондајезрно .мекано под зубима. Треба и нато пазити, да ражније са плаво-црним, унутри црвенкастим, дугуљастим парчадма номешана. Добра може бити летња и зимска раж, само ако је така, као што је горе описасмо. Каква треба да је шенлца? Шеница или је мекша или је тврђа. Мекана шешца има теже, дебље, а тврђа мање, виткије зрневље. Мекша даје више и беља брашна, а тврђа шеница има више у себи лепка, већма дакле храни, али јој је брашпо тамније. Добра шеница морабити потпуно зрела, жута, пунабрашна, суха, тешка. Несме бити у њој нрашине, плеве нити кукоља. Еад је гризеш није мекана, нити је крта као стакло. 0 т има танку љуску. Еад је разгризеш, глатка је. Зрневље јој подједнако је, не сме бити оједено, збабано или

тамно, тако да му је кора црнкаста, пегава, провидљива или прашњава; а кад руку туриш у добру шеницу, не остане на њој прах и не осетиш непријатан мирис. У таком зрневљу, које је ужежено, у место брашна смрдљив је прах. На зрневљу не сме бити плесни. Оно не сме бити лако. Најбоља је шеница—јесења. Зрневље јој је кратко, збијено, скоро округло, жућкасто, пуно брашна, тешко и танке љуске. Пољачка шеница (гомар) има дуже зрно од нашег. Она се сеје и у јужној Швајцарекој. Еакав је добар јечам? У добра јечма зрневље је нуно, нодједнаке тежине и једнаког зрневља. Жут је као слама, сјајан, није с плевом измешан, гладак је, има танку љуску, тврд је, тежак, није му зрневље пљоснасто. Даје бело, а не жућкасто брашно и када се жваће, несме имати куса нити мириса. Незрео јечам је лак и на врху сабран. Јечам, који је лак, пљоснаст, који није брашнав или коме је брашно жућкасто, који је сив или зеленкаст, који удара, збабан је, нлеснив, црвљив или изеден, такав јечам или је од саме природе рђав или се покварио, не треба га дакле куповати. Покварен јечам нема светле, жуте боје. Јечам је у толико бољи, што је тежи, што му је љуска тања. а зрно пуније. Ако је јечам био у влази на влату или иначе, иа је скоро почео клијати, онда му је шиљкасти крај шупаљ, а оба краја су тамнија. Еаква је добра з о б? Зоб или је бела, имајућн зрневље са белом љуском, или је мрка са мркоМ или црна са црном љуском. Има зоби, која има у свакој љусци по три зрна. При куповању треба пазити данема : у зоби плеве, јер неки ову намерно мешају, да би је у место зоби продали. Има их, који посну плеву од зоби по патосу, полију је кључалом водом, I те поједини листићи скупе се, узимајући облик зоби, треба само боље загледати и опипати, пасе одмах уђе у траг овој превари. Добра зоб је тешка, једнаке величине, пуна, светла, глатка, пуна језгре. Зрно јој не сме бити зеленкасто, нити сме Ј имати дуге шиљкове, не сме бити лака, сирова,црн- јј каста или збабана. Најбоља је тешка инглеска зоб, • која има мало зрневље, гато из љуске напоље вири. После инглеске најбоља је угарска зоб, кој а је пуна брагана. ј Најбоље је куповати зоб по тежини, по мери. Често поквасе зоб, да би била тежа и да би већу ! просторију заузела, али је та зоб коњима шкод- ј