Glas naroda

I

|ака, у школј . Секретар одговори тио, да то ниоу више ђ®ци јер су иетерани из школе« Патријарх не чу, што му секретар каза, него му одговори. Внам ја да су они (патријарх је мислио да секретар каже, да нису ђаци,) него таки их у шкоду терајте. Оекретар је опет мислио, да патријарх каже да он зна, да еу они истерани, али он их прима у школу. Патријарх је врховни патрон гимназијв Карловачке и ту поговора нема. Оекретар прнђе нам, и к&же нам да ми идемо у школу. Ми му одговорисмо, да ми нисмо ђаци више, а он нам рече, да нас је тиме патријахр натраг примио. Ми одемо у школу, пријавимо се директору. Директор неверова нам, но пошље једног проФесора секретару патријарховом. Овај потврди што рекосмо. Директор се неусуди никада запитати патријарха што му би, да је своју писмену реч натраг узео, јер патријарх је потврдио писмено, да нас из школе изтерају Куд ћеш веке радости тога дана него што беше у баба Настином квартиру, али нико не беше тако весео као солгабировљев син.

м ® ш

ШТА БИБА ПО СВЕТУ. — Минкстар Бито отишао је у Беч и поднео осшавку краљу. Ераљ је није примио дое се ново министарство не склони. Тиса, вођа левиде, Бартад друг Шевејев, отишди су тако^е у Беч краљу, ади никако да се склопи министарство. — За Арадског вдадику изабралаје епархијска свунштина Арадска проту Мецијана. — Енез црногорски иште од Ђурака, да норуше куле своје око Дрне горе, јер војници турсви у н.има чине вудум Црногорцима. — Бечке новине једне донеше гдас, да претерани народваци у Дадмацији спремају општине да писмено моде цара, када у Далмацију дође, да се сједини Далмација 0 Хрватском, а из Задра јављају, да то није истина, јер у Далмацији неиа претераре народне странке, него саво народна странка, којаКе дочекати цара, као што круни светдој додикује. — Енез црногорски захвалио је Србијн што гајебраински нодпомагала у подгоричкои питаљу. — Народна скунштина у Београду наредида је да се страт на граници земаљској снабду џебаном и оружјем. — На сабору пештапском веК од толико дана расправља се питање како да се помогне земљи. Решено је да се повиси порез на доходак но то неЕе помоРш, те се довијају свакојаво, али бадава; јер баш онде, де се да што уштеднет, ту нико не Ее да штеди. Сироти граничари наши и о њиховој се кожи т&мо зло ради. Ловаји је предложио, да се повиси порција у бившој граници и тешко да неНе успетп.

РАЗДИЧНОСТИ. (Зараза здравља.) Један апотекар у Пешти двапут је мап.е ове године продао медицине него дане. 1ад га запиташе, зашто

И како неби; јуче му је тек баба Настина синовица казала у дворској башти да га воле а данас да се сели из Карловаца, овако остаје бар до Ферија. Ваљада нетреба ником изриком казивати, да онај ђак, који сеђаше у сеници у дворској башти не беше нико други него солгабировљев син из баба Настиног квартира, а оно девојче што застаде код њега синовица баба Настина, и ако вам није доста што сте дочекали да видите ко кога у овој приповедци воле, ево ћу вам и то казати, да је солгабировљев син после три године и узео баба Настину синовицу, да је данас честит проФесор у школи српској, да је баба Настина синовица, честита мати и домакица а остали другови солгабировљевог сина ? Ни они нису лошији од њега. Једанјена Цетињу, други у Београду, трећи у Новом Оаду. и т. д. али су сзи виђени и чувени у читавом народу српском, а ако вам се до^ пада ова приповедка, онда ћемо и то одати, да је и овај што пише ову приповетку био код баба Насте на квартиру. Бог да јој душу прости!

! 1 I.

је то, а он одговори: За то, што је овдадала права зараза у здрављу, јер због хр^аве године људи живе умерено те се не побољевају. Виш' ти њи, код апотекара је то зараза (епидемијл) кадјв свет здрав. (Општини Рудна) у Банату допуштено је да преко године држи два вашара 21. маја и 20. септембра п. р. и средом недељ. ну пијацу. (Сам нраљ) наредио је, да се против уредника „Граничара" Јована Павловића бившег уредника Панчевца „БекиВа" и Петра Узелца, којн је иосле панчевачког избора очитао у Панчевцу страшну декцију Маџарима обустави даља истрага и овај је посдедњи пуштен ив затвора, у жом је на правди Бога дуго лежао. (За царем девет пута главом о лувар.) Јавили смо да је умро цар кинески, чија је читава држава зидом обзидана, неће бити јамачно ником противно, да чуда, ради јавимо како се н за њиме жади. Ево овако: Губернатор разглаеи, да јецарумро. Мандарини (попови) одмах се у жалосно руво обуку, па и шаре на својим куЕама замажу. Обични људи обрију главе. а мандарини и пдемиЕи, кад доЈе другапрокламацијагубернаторова иду у црквуЕиту „чиноначалствујуци" мандарин повиче; клечите! Сви попадају накодена. Онда онај први зановеда: Главом о дувар. Еоји су код дувара они о дувар ж тотри пут, а који нису они о патос. Тако бива у трипут и то је знак највеКв жалости. Онда сви се пруже четвороношке на колена и наруне а гдаву на сдоне на земљу. Старешина заповеда у заневку и сви заурличу. Ва један мннут заповеди им се да уВуте ида иду сваки себи. (Маџари Милетића не мрзе) више тако као до сад, јер виде да се обистинило оношто јеМидетиЕпрорицао, такопишу из Пеште дисту „БудуКностн" у Србији. (За комесара) прн обнови општнне и магнстрата у Осеку наименован је саветник Кршњави,