Glas naroda

245

8а узрок непохађаву школа од стране деце мора се навести и сиротиња. Бадава, где нема обуће ни одела, ту би управо и неправда била у школу гонити; но ту се мора признати, да је сомборска црквена општина, ово последњих неколико година — премда скоро увек доцкак — тако дарежљива била, да је сву децу заодела, која су тако сиромашна била, да сенисумо-. гла сама заодети и то јој заиста и на част служи. Не малу неприлику чини и то, што тако сирота деца не могу ни књига да купе. Ту би ое опет дало овако помоЕи: нека општина из своје касекупи кн>иге и све остало за сву школску децу, и то само ако је могуКе нека купи све на једномместу те Ке добити доста приличан постотак (перцент), па нека те књиге и остадо имуВнијој деци даде по правој цени, адобивени постотакнека се раздели међу сиромашнију децу као поклонкоје би остало касније долазећој деци у насљедство,док би се могле као такове употребљавати, Тиме општина не би била ни мало оштеЕенаа школи би било још те како поможено. МеЈјутим не треба скипути с ума да би нам школе биле и онда пуне да само додазе она деца, којих су родитељи у стању купити и одело и књпге, само кад би био закон закон а не шала. Што се тиче зграда школских, и ту није баш најбоље. Ииа их које су тесне, мрачне влажне и са једним прозором. II врло их мади број одговара правим шкодама. Има и такових случајева, да предградска школа лежи у унутрашњој вароши асредишња школа опет у предгра|)у. Ово се тако догодило из оскудице на становима. Истина станова има за издавање, али што је за школу то иди људи за школу недаду или много ишту за њих. Но црквена општина видећи да за скупе новце добива лоше школе, науми напредлог школског одбора издати за школе горњи спрат црквене куВе, која у сред вароши лежи, и то дотле док сешколе не назидају. Ту има просторије доста да Ке се моКи сместити све средишње мушке и женске шкоде тако, да Ке још остати станова и за издавање појединим партајама. И онда Кемо моћи казати да имамо школе као што треба. А у предграђима Ке се шепртљити и даље, док се на вгодном месту куКе не купе и за школе не оправе, и жедети би било да се то што пре збуде у интересу и школе и општине. Скамије су школске скоро свуд старе: стари материјал, стари крој — и шта Ку више да говорим, кад сад веК свако, когод је у школи био има о њима живу слику пред очима. Оне што су нове, само се у томе разликују од старих, што су од новог материјада Во у колико са овим досад реченим лоше стојимо, у толико боље стојимо са училима (Бећгш1Ие1,) која су се ове године знатно умножила и која Ке се још течајем ове и идуКегодине умножити. Рачунаљака, земљовида и слика има у приличној

мери, а најстарији разреди мушки и женски имају и(физикалие збирке и збирку наЈнужнијих нових мера, што јако олакшава наставу у дотичним предметима. Народни пак учитељи старају се колико је више могуКе да са своје стране даду и одрже леп глас нашим шкодама. Особито се мора приметити да се предмети у доста великом, управо превеликом обиму предају, а дали је то целисходно, о томе Кемо други пут повести разговор. Још ми је споменути, да је сигуран изглед да Ке се с почетком идуКе школске године отворити виша девојачка школа, која Ке се из три разреда састојати и одмах Ке сва три у живот ступити, и то зато може бити тако, што се садашња основиа девојачка школа састоји из 6 разреда у којима раде два учитеља и две учитељице. Од учитељица држи једна I и И.разр. а друга III. и I?. раз. а "V. и "VI. држе двојица учитеља У V. и VI. разр. и досад се — осим свирке и куКарства — све остало предавало, што је за више девојачке школе прописано; зато Ке се ти највиши разреди основне школе сматрати за ниже разреде више девојачке школе, којима Ке се придодати јошједан разред и помоКне учитељске снаге, те Ке образовати вишу девојачку школу. Истина, закон преписује да се виша девојачка школа састоји из 4 разреда, које је и боље, јер се прописани материјал може боље и темељније научитп; — ади овде Ои се за сад тако тешко могдо извести, зато се умолио вис. шк. савет за одобрење у овом облику. које је високи школски савет и одобрио, Што се виша девојачка школа овде подиже ма и уовомоблику, мора зарадовати сваког родољуба, алн не мање Ке сваког родољуба и доста немидо дирнути. кад чује да нема или да врло мало деце ииа за ту школу; та погледајмо у ниже разреде колико деце има, која Ке до више девојачке шкоде моКи доспети ево колико: I. раз. 17, II. 11, III. 6 (шесторо) IV. 12, V. 8, и VI. 12, укупно у сви 6 разреде 66 деце, а у папредним школама има у једном једитом разреду толико. Па није ли то срамота за Сомбор особито кад га сравнимо са другим мањим местима? И овде се човек мора озбиљно запитати: да ли не би боље било да се најпре постарало да веК постојеКе школе пуне буду ? и кад би пуне биде, онда да се са поноситим образом на више иде. Овако колико је лепо што Сомбор има деп број школа и учитеља, толико је и ружно кад са горенаведеним бројевима на среду изиђе. Зато опет велим: најпре деце да се ностојеКе шкоде напуне, па онда идимо даље, ако смо ради да нам школе не буду прескуп апарат. Деце има, као што сам веК рекао, само још ваља учинити да закон буде, закон. .Тош Ке се на јесен предузети и неко спајање и раширивање веК постојеКих разреда основних школа. Но о том Ку првом придиком повести разговор и навести како се хоКе, акако народни учитељи држе да би било боље, целисходније и опет јеминије. Ј. Бл ћ.

шедавдгадж.

БУДИТЕ СЕ!

И враг би се од гнушења стрес'о, Ал Европа дедним оком гдеди Бесан Турчин сиротињи раји На славини како крвцу цеди! Хара . . . коље . . . гази што је свето Азијатско крволочно нсето. Одјекнудо и море северно Од урлика неситих зверади. Саучешћем цепају се грми Од јаука слабих одојчади;

С беснилука задрхта и стена.... Човек 5ути, ко да је хијена! Ео да нема ни срца ни душе, За рајине ништ' вриске не мари! Ерв. олтари, села и огњишта И слобода незнатне су ствари. Заман раја слабе руке шири: Тамо зверЈе, а овде вампири! Оков... колац... отимање, клање И гвоздено зулумбарско иго!