Glas naroda

0У <

ЕАЕО СТОЈИМО СА ФОНј Ово преважно питање и само нам се намеБе да о њему коју просборимо. А и како да не, кад ево већ 16. година нрође, од како је основ „ фонду " школ. листа ударен, на тешко да когод данас о њему што више зна него што је пре 16 год. знао.РукујуБи одбор Пути. Учитељство ее не креВе. Ирешло је у заборав. Време једакле крајње да се једном запитамо: Еако стојимо са „школ. фондом?" Кад друкчије није, ми Кемо се за сад сами послужити са податцима, које смо прикупити могли, и покушаћемо, да стање „Фонда" школ. листа бар површно изведемо и на јавност изнесемо, пак акосе оргинал и не буде потпуно сударао с нашнм исказом, то ништа не чини, велика разлика не може бити, а ми ћемо се лепо захвадити ономе брату, који нам што скорије аутентичан рачун прикаже. Да видимо дакле како стојимо данас са фондом школ. листа. Ево како: 1. У ночетку 1865 год. главница Фонда п1кол. листа износила је 2925 ф . 89 2. У течају 1865 год. ушлоје у касу Фонда 38 ф. 3. Камата до године 1865 .... 108 ф . 9 4. У течају 1866 год. ушло јекаонов прилог у касу . . . 200 ф. Свега 3271 ф . 98 5. На издавање разних књига издато је пре 1865 године без интереса ... 996 ф , 37 Притиче у каси Фонда 2275 ф . 61 6. Овоме фонду припада још: а. од оннх 996 ф. 37 гато јена штампање књигаиздато ајошукасу невраћено 604 ф . 37 б. Зајам бившем уредништву школ. листа у Вудиму . 100 ф. 7. Интерес на капитал од 2275 ф . 61 од 1866 год. 110 6°/ 0 на сто износ и . . 1239 ф . 30 Свега 4209 ф . 28 Шта ће човек да помисли кад види, да толикн новац бан бадава дежии никакве користине приноси. На што је управо одре!?ен тај новац? Дал' да севе-

ОМ ШКОЛСКОГА ЛИСТА? читом каматом у мртви капитал ствара, или, да камату у умни — живи капитал претвара? Дужност нам налаже да ово нитање ставимо на оне, којих се посредно ова ствар тиче. Данас, кад се цео свет својим просветним напретком хваста ми сами себи везасмо руке и гледасмо у менице и разне напире неколико хиљада Форината! Кад се оно год. 1859 школ. лист у „танке ните" уплео, беше реч: само 500 ф . Фонда, и излазаклиста осигуран је, А сад, кад је фонд осмином већи, не може се лист издавати. За што? ваљда што немамо потребе на њ? Није зато, него што треба хиљадама ексемплара „литургија" и „цркв. певанија" издавати. Ми не би ималиништа против, кадбисеиз тога Фонда нека извесна свота и на издавање „стручних учит. књига" употребила, али нека нам се не замери што свечано протестујемо нротив тога, што се новац на издавање такових књига употребљује, из којих сеуложени капитал никад извадити неће. Свака пара, која се од капитала ма на коју цел узела, мора се капиталу повратити, па било то продајом издатихкњига било то штетом самога издавача. Управљачи тога Фонда не смеју с ума сметути да је тајновац само на ту цед уложен, да се излажење школ. листа осигура. Ми овострани срн. учитељи — на жалост — немамо евога „школ. листа." Чим који провири на бели свет, већ му је у напред отневано „вечнајанамјат." Ово опсадно стање не може вишеностојати.Учитељи морају доћи до свога диста и то помоћу Фонда за ту сврху основанога. Од високог шк. савета исчекујемо да ћекао врхов. школско надзорништво што пре иотражити рачуна од управе, и да ће уједно за тим бити, да се годишњи интерес за издавање „самосталног" уч. листа од дотичне управе издаје. За сад оволико а првом приликом вратићемо се још једаред на то питање. Сента 19. септ. 1875. —ш—ј—

ИСКРЕНА РБЧ, РОДИТЕЉИМА НАШЕ ШКОЛСКЕ МЛАДЕЖИ.

8а неколико дана, па ће се у свима народним школама предавања одпочети, стогаја по светој учитељској дужности, родитељима топло на срце ово стављам. Мили родитељи! За најважније начело стављам: ! вам нред очи ово: да није најпоглавитија дужност дечици својој, коју взд је бог поклонио за телесну рану и одећу старати се; него да је главна дужност своју милу дечицу оберучке нрихватити, својски се о њима за душевну храну постарати. Дакде у чему се та родитељска дужност састоји? у том да своју дечицу за руке у храм просвете драговољно доведе,

т, ј. у школу, где ће онн трудом учитеља и васпитатеља као трудољубиве челе знања себи сабирати; ваша је дужност мило детенце као најдрагоценије благо као зеницу ока привести ономе мужу, који ће вам по високом позиву своме исто ваше детенце по свршеним наукама, са облагорођоном душомса оплемењеним срцем и отвореним очима опет натраг у наручија родитељска као научено и васпитано с благодарношћу повратити. Да дужности родитељске и учитељске у тесној свези стоје, тако чврсто, нико опорећи не може; родитељ