Gledišta

U citiranom članku Cernea, na primer, značajno mesto pripada dilemi; „da li je pravilno izjednačavati pobudu za dohotkom privredne organizacije sa radnikovom pobudom za ličnim dohotkom”? Sasvim je razumljivo da između ova dva interesa mogu da postoje veoma različiti odnosi. Oni, međutim, n ika d a ne mogu da budu neposredno identicll i, prosto zbog toga što postoje kao samoegzistirajući fenomeni. To znači da između njih nema neposrednog identiteta čak ni onda kad radnici postanu neposredni nosioci i jednog i drugog interesa. U torn smislu, dakle, ne bi trebalo ni postavljati pitanje da li su ta dva interesa u našim današnjim uslovima neposredno identična. Suprotno osnovnoj Cerneovoj tezi, međutim, ja smatram da je karakter njihove zavisnosti u našim uslovima takav da se oni ne i s kI j u ču j u niti se nalaze u nekom antagonističkom odnosu. U torn smislu želim da skrenem pažnju i na sledeđi Černeov stav: „Dohodak koji se ulaže u poslovni fond prisvaja privredna organizacija ili možemo i take redp — društvo (sredstva postaju društvena svojina). Zoog toga piše u nastavku radnik ne gleda na Df sasvim kao na čisti dohodak, već kao na odbitak od ličnog dohotka, pre svega, ako se posmatra na kratak ili srednji rok” (str. 1307). Ostavljajući po strani periodizaciju kojom se Cerne dosta koristio u svom članku (kratak, srednji i dugi rok), jer se čini da je veoma dubiozna, ja, recimo, ne vidim da se unamenskoj raspodeli dohotka naših radnih organizacija ispoljava neki dualističko-antagonistički interes (individualni sukobi i antagonizmi nisu isto što i antagonizam društvenih snaga). „Buržoaski odnosi Pf°^ V( ?dnje_ piše Marks su poslednji antagonistički oblik društvenog procesa proizvodnje, antagonistički ne u smislu individualnog antagonizma, nego antagonizma koji potiče iz dmštvenih životnih uslova individuuma, ali u isti mah proizvodne snage koje se razvijaju u krilu buržoaskog društva stvaraju materijalne uslove za rešenje tog antagonizma. Zato se sa tom društvenom formacijom završava predistorija Ijudskog društva.” 6) Ja, nairae ne mogu da prihvatim kao ispravno da se fond hcnih dohodaka i fond akumulacije u našim uslonieđusobno suprotstavljaju kao veličine koje se isključuju, pri čemu želim posebno da naglasim da se sama priroda njihovog odnosa ne može dokučiti mkakvom formalnom logikom niti nekom uprošćenom računskom kombinatorikom. Jer više je nego razumljivo da de u datom trenutku (ako je dohodak radne organizacije data velidina) fond lidnih dohodaka biti manji utoliko ukoliko se vise odvoji za ostale fondove, i obratno. To, međutim, nikako ne

6 ) „Prilog kritici političke ekonomije”, Kultura, 1956, str. 9.

363

POLOŽAJ PROIZVOĐACA U SAMOUPRAVNOM SISTEMU