Gledišta

indikatori pokazuju da se razvoj političkih partija Francuske kreće u tom pravcu. Ti indikatori su slabljenje partija krajnje desnice i napuštanje ekstremne orijentacije (diktature proletarijata) od komunističke partije. U ovakvoj situaciji moguće je postići osnovni sporazum, consensus, o najopštijim pravilima političke igre, čime prestaje neophodnost vladavine partija centra. Međutim, konstatuje Diverže, sistem dve partije ili dve koalacije partija, kome se postepeno približava Francuska, egzistira u većini evropskih zemalja i upravo je ušao u krizu. U tim zemljama partijske ohgarhije našle su načina da otežaju i gotovo onemoguće uticaj masa na politiku. Smanjivanje razlika u programima partija levice i desnice, nji hovo svođenje na čisto tehnička pitanja efikasnijeg upravIjanja kapitalističkom državom oduzelo je izborima privlačnost i dinamiku. Da li će se ovakav razvoj ponoviti i u Francuskoj? Ova opasnost u Francuskoj, po mišljenju Diveržea, nije aktuelna jer komunistička partija, bez obzira na üblažavanje svojih stavova, još osporava osnove kapitalističkog sistema i u budućoj koahciji levih snaga (u kojoj on vidi pored Federacije demokratske i socijalističke levice (FGDS) i Ujedinienu socijalističku partiju (USP) može biti faktor koji će onemogućiti integraciju u kapitalistički sistem. U ovakvoj situaciji narod će morati da se na izborima jasno opredeljuje za socijalističku ili nesocijalističku alternativu. Posle prerastanja t francuskog višepartijskog u ; dvopartijski sistem autor očeIkuje i proširenje članske ba; ze partija i time njihovo intei grisanje u narod, čime bi bila ismanjena vlast dosad svemo>ćnih partijskih oligarhija. ) Čini nam se da je osnovna autorova teza u ovoj knjizi, stalino prisutna u svim razmatrainjima, o negativnom uticaju rmalih partija sa fluidnim i nebdefinisanim programom i ciIjevima na mogućnost da grahđani stvamo učestvuju u polijtičkom životu, potvrđena do/voljno jakim i ozbiljnim argu;mentima. Ova analiza, koja se

u prvom redu odnosi na partijski sistem u Francuskoj na izvestan način može da bude dopuna sličnih koje su rani je izvršili Ostrogorski 3 ) saksonski partijski sistem i Mihels 4 ) (Socijaldemokratska partija Nemačke). Možda bi se Diveržeu jedino moelo prigovoriti da je u ovoj knjizi mnogo jači i übedljiviji u konstatovanju slabosti i mana partijskog i parlamentarnog sistema u Francuskoj nego u ukazivanju na mogučnost niihovog otklanjanja. Neubedliivost njegove solucije posledica je, u prvom redu, nastojanja da probleme demokratije u Francuskoj reši u okviru suviše uskog i ograničenog mo dela buržoaske parlamentame demokratije, ostajući na relaciji višepartijski dvopartijski sistem. Na kraju treba istaći da je Moris Diverže u ovoj po opsegu maloj ali sadržinom bogatoj knjizi pokazao ne samo izvanredan posmatrački dari istančani smisao za uočavanje konkretnog već i smisao da pronikne u dubinu političkih procesa i da svoje suptilne opservacije sintetizuje u jednu teorijski koherentnu celinu.

vladimir goati

danijel bel

KRAJ IDEOLOGIJE

colller books, njujork „Kraj ideologije”, kraj uticaja i mehaničkog presađivanja misli i znanja, kraj jedmog

3 ) M. Ostrogorski, La dćraocratie et l'Organisation des partis poiltiques, Calraann Levy, Paris, 1903. 4 ) R. Michels, ~Zur Sociologie des Parteiwesens in der modernen Democratie" Untersuchungen iiber die oligarchischen Tendenzen des Gruppen lebens", 1925.

675