Gledišta

jenjena. Zato se išlo na maltuzijansku metodu, tj. da se pusti da samo trzište kao takvo bude regulator. Dakie, nemogucnost naučnog rješavanja prisiiila nas je da se posiužimo onim što Hegel zove vanjskom nuždom eKonomskiii pntisaka, nuždom tržišta da taj seleJtcioni faktor borbe za opstanak bude maituzijansKi raKtor. Medutim, biio bi sasvim pogrešno smatrati da se moramo služiti iskijučivo tim fattorom, tim mehanizmom, i da ga moramo priiivaćati kao neKo najboije moguće rješenje. Najooije moguće rjesenje bilo bi zaista davanje naućmh dijagnoza i rjesavanje na naućnoj osnovi, ali nu to, na žaiost, u društvu nismo u mogućnosti. Prema tome, moramo da se služimo i jednom i drugom metodom, Ali u korišcenju takozvanih objektivmh spontaruh mehanizama, prema našim mogućnostima, upravo doiazi do izražaja naša veiika odgovomost da maksimalno konstimo mogućnosti savremene nauke, suvremenih saznanja i da maksimalno nastojimo da faktor racionalnog rasuđivanja uvedemo u te procese, jer ako ga ne uvedemo, onda će ti stihijski faktori stvoriti mnoge druge negativne posljedice. One se stvaraju zbog toga što je taj mehanizam klasićno upotrebIjavala buržoazija ili lioeralni kapitaiizam pa se zatim protiv njega borila vrlo oštrim ideološkim sredstvima, koja su, prije svega, bila religiozne prirode, religiozni paritanizam, i jedna uopće harizmatična filozofija, koja je bila osnovno sredstvo suzbijanja onoga maltuzijanizma koji nosi to što mi nazivamo prvobitnom akumulacijom i slobodnom ulogom tržišta. Mi ćesto, čak, tim mehanizmima ništa ne postavljamo. Ima kod nas naivnih Ijudi koji od toga stvaraju ideologiju i to pretvaraju u socijalizam, iako to nema nikakve veze, nego se prosto radi o jednoj metodi da se jedna birokratska tvorevina sa takvim rnehanizmom koji se pokazao u historiji efikasan likvidira. Ali mi znamo da to nije isključivo

rješenje i da tu treba društvena nanka da priskoči u pomoć da bi mobilizirala upravo konstruktivne pozitivne snage, racionalne snage naroda. To je samo jedan aspekt društvenih problema. Mi ćemo ovakvih društvenih problema imati sve više. Raznmije se da se ti problemi uvijek javljaju kada se radi o demokratizaciji i mislim da je tu opet velika odgovornost sociologa, a vi ste upravo u vašim diskusijama to i naglasili problem uloge intelektualne omladine.”

TEORIJA IN PRAKSA br. 4/1968.

Sadržaj; IVO TAVČAR: Komunisti i kultura; VINKO HAFNER: Društveno usmieravanie unutrašnie rasnodele dohotka; IVAN DOLNICAR: Ulosa armiie u savremenora društvu; JANEZ VIPOTMTK; Savez komunista i sociialistički savez danas; ZA OKRUGLIM STOLOM: Problemi kulture u našem dmštvu; JOSIP GLOBEVNIK: Ustavni sistem i nieravo izvršavanje; BOJAN DA.NEV: Težnje autonomne pokraiine Furlanije • Jnliiske kraiine i Trsta; DANTCA JURKOVIĆ; Misli povodom dva savetnvania; RENATA MEJAK: Osnove sociialističkog morala i „nepovoline okolnosti”; ZORAN JELENC; Savremenom čoveku savremena koncepcija vaspitanja; DRAŠKO VILFAN: Nagrađivanje lekarovog rada; PREĐRAG VRANICKI: Filozofija danas; JOŽE SMOLE: Saradnja komunističkih i drugih radničkih partija; GOVOREĆI OTVORENO: PAVEL VINDIŠAR: Neshvatanje ili pretvaranje? B. T.: Hronični deficiti; ZDENKO ROTER; Anahronizam? R. Z.: Verovanje u boga konfekcija; B. M.; Male su ove stvari... MILAN MACHOVEC: Smisao života (Vlado Sruk); NEDA BRGLEZ; Nedelja marksističke misli u Francuskoj; Beleške o stranim časopisima; Bibliografija knjiga i članaka.

875