Gledišta

unutar radnih zajednica. Te suprotnosti i sukobi ne mogu se objasniti samo razlikama u složenosti rada i nejednakostima uslova rada pojedinih radnih jedinica, socioprofesionalnih grupa i sL, već su to, pre svega, pojavni oblici suprotnosti između svojinskog monopola i najamnog rada unutar samoupravnih privrednih jedinica. Nije reč samo 0 uzajamnom suprotstavljanju privrednih i drugih društvenih jedinica kao nosilaca privatnosvojinskog ponašanja, već i o suprotstavljanju svojinskog mcinopola radnicima u svakoj od tih jedinica; to su dve nerazlučive strane iste i tendencije. Veza između dve strane ove tendencije vidljiva je na samoj ■ površini društvenog zbivanja (birofcratski privilegovane društvene grupe, koje su lokalno csamostalile društvenu moć, osujećuju ostvarivanje interesa radnika putem samoupravnog udruživanja; fcrajnje loše posledice nepovezanosti društvenih radova trpi većina radnika socijalnoekonomska nesigumost, nezaposlenost, zastoj ili opadanje zarada 1 ispod neophodnog minimuma a od radništva odeljene društvene grupe pretežno izmiču tim posledicama a delom i povećavaju svoja preimućstva; jačanje suprotnosti među privrednim jedinicama, granama i područjima prati i jačanje društvenih sukoba unutar radnih kolektiva i prodiranje birokratske tendencije, tj. otuđivanje društvene moći od radnika, unutar samoupravnih crganizacija itd.). Iza tih pojava stoje društveni determinizmi koje treba pot- , punije raskriti da bi se mogli suzbiti u prilog bitno soci- , jahstičke tendencije u odnosima proizvcdnje. Ako se samoupravne jedinice uzajamno odnose kao subjekti pri- ; vatne svojine, njihovi se radovi, i privredni potencijali, u • konkurentskoj borbi uzajamno potiru većim ili manjim . delom. Rezultanta njihovih razjedinjenih delatnosti ne daje umnožak, pa ni zbir, nego uvek manje od zbira njihovih mogućih rezultata. U fcapitalistiokom načinu proiz- . vodnje takva borba vodi koncentraciji i centralizaciji kapitala, monopolistiokim i državnomonopolističkim oblicima kretanja i reprodukcije kapitala, čime se dcnekle izbega- ; va razomi rezultat uzajamnog potiranja proizvodnih snaga, { privrednih potencijala, radova, proizvedenih vrednosti. Za- ; hvaljujući tome, moguć je kapitalistioki razvitak. Radničkosamciupravna tendencija u odnosima proizvodnje onemogućuje dejstvo zakona kapitalističke koncentracije i centralizacije, a narušila je etatističke obhke podruštvlja-1 vanja radova. U društvenim jedinicama lokalno je institucicnalizovana ekonomska i politioka moć, koja se protivi ekonomskoj ili pohtičkoj prisild radi podruštvljavanja radova. To je pozitivna pretpostavka istinske društvene moći radnika ukoliko stoji na putu ekonomskoj dominaciji i eksploataciji. Ali se pretvara u negativnu pretpostavku ako su jake materijalne i društvene zapreke za samoupravno udruživanje. U ovom drugom slučaju zaustavlja se materijalni i društveni napredak, a odnosi među samo upravnim jedinicama neprestano ponavljaju samo jednu od početnih sekvenci odnosa među pojedinačnim kapitalima (uzajamno potiranje s gubitkom velikog dela prodz-;

1480

■•RAKOVICA"