Gledišta

pital preduzeća”), predstavljaju ga i vrše njegove funkcije u antagonističkim odnosima proizvodnje, i radnika čiji je položaj selekcijom i hijerarhizacijom interesa degradiran blizu položaja najamnih radnika, širi se lepeza društvenih grupa bližih jednom ili drugom polu, a među njima su relativno brojne grupe koje su zainteresovane da podrže funkcicaiisanje svojinskog monopola. Slična situacija nastaje u ekonomski i tehnološki najrazvijenijim preduzećima u kasnom kapitalizmu. U jugoslovenskom društvu, pomoću znatno proširenog sccijalnog oslonca svojinskom monopolu u samoupravnim jedinicama, ostvamje se prividno pomirenje institucija radničkog samoupravljanja sa elementima antagonističkih svojinskih odnosa koji su inače direktno suprotni bitnoj tendenciji radniokog samoupravljanja. Ukoliko pojedinačni svojinski monopol ima povoljniji položaj u celokupnoj dmštvenoj reprodukciji, a ukoliko, naročito, takav položaj omogućuje i prisvajanje ' dela tuđeg viška rada, može za svoju reprodukciju vezati pretežan deo ih gotovo sve interese u radnom telu, što u datim uslovima takođe jača autoritamu, birokratsku strukturu dmštvene moći u samoupravnoj jedinici. Privatnosvojinska tendencija u odnosima proizvodnje dovodi do oštrog dmštvenog diferenciranja i polarizacije ne samo imutar pojedinih samoupravnih jedinica već i među gmpacijama tih jedinica i vehkim drušiveno-ekonomskim grupama, u pojedinim oblastima delatnosti i u celokupnom društvu. Formacija dmštvenih gmpa koja je odeljena od : radničke klase i delovi radništva koji pod hegeraonijom svojinskih monopola stiču povoljniji položaj suprotstavIjaju se vehkhn skupinama radnika koji u takvim odnosima prcozvodnje ne mogu ostvariti svoje interese. Hegemonija svojinskog monopola, odnosno preobraženih vidova ka-' pitala, naročito je izražena u odnosu na dmštvene gmpe u bankama, elektmprivrednim organizacijama, uvozno-izvoznim i dmgim organizacijama koje posredovanjem u robno-novčanim odnosima stvaraju nesrazmemi dohodak usled nepovezanosti svojih partnera, industrijskim organizacijama koje ostvamju ekstraprofit i sl. Nije verovatno da ove svojinske proti\Tečnosti mogu dobiti krajnji izraz u klasnom raslojavanju i antagonizmima, jer bi njihovo dejstvo svakako bilo ograničeno suprotnim tendencijama radničkog samoupravljanja i radničke političke vlasti. Međutim, treba imati na umu da iz ovog sukoba suprotnih tendencija, ako taj sukob ne bi bio rešen u prilog radničko-klasnih interesa i radničkog samoupravIjanja, mogu proizaći za dalji tok socijalističke revolucije nepovoljna „srednja rešenja”. U tom smislu naročito privlači pažnju tendencija da se za pojedinačne svojinske monopole, za posebne interese dmštvenih gmpa koje zastupaju i privilegovano koriste takvu ekonomsku moč donekle vežu i interesi onih skupina radnika koje se u tim uslovima takođe koriste materijalnim i drligim preimućstvima na račun dmgih radnika i radnih zajednica. Te skupine radnika često padaju pod uticaj glavnih posednika ekonomske moći, postaju zavisni

1482

”RAKOVICA"