Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 25

се гаји у јужним крајевима. Говеда се употребљавају још и за домаћу исхрану и извоз.

Свиње се такође гаје у великом броју и њихово се месо извози махом прерађено.

Коњи се гаје за јахање и вучу, али не у довољном броју, и морају се увозити и са стране. Најбољих коња има у Војводини. Магарци и мазге гаје се махом у Јужној Србији.

Од живине гаји се кокош, ћурка, пловка и гуска. Живина служи за исхрану становништва, алџ се такође и извози у прерађеном и живом стању. Јаја се такође извозе.

Пчеларство се такође гаји али у мањој мери него некада, док гајење

"свилених буба напредује.

Сем домаћих животиња има још и зечева, дивљачи и топлокрзних животиња. Број зверова опада, тако су се медведи задржали још по високим планинама, а курјака има у шумским пределима. Дивљачи има свуда, а највише зечева, дивљих пловака, јаребица и препелица. Сем тога има још топлокрзних животиња као што су: лисица, ласица, јазавац, куна и твор.

Речни риболов највише је развијен на Дунаву. Најважније речне рибе су: јесетра, моруна, шаран, сом и кечига. Од моруне и јесетре добија се ајвар. У планинским рекама има и пастрмака и ракова. У Црногорским, Босанским и Херцеговачким рекама има још и младице и белице. Риболова има и на језерима (нарочито на Охридском и Скадарском) у којима има: јегуља, укљева, и пастрмке. У приморју је риболов важан извор народне исхране. Од морских риба најважније су тујеви и сарделе. Сем тога вади се још и корал и сунђер. ,

~