Godišnjica Nikole Čupića

У кући је једна врло велика сала; у тој сали је седело позвано одабрано друштво, и слушало песме и музику првих свирача и првих певачица.

Позади те велике сале, беше ред великих стубова, па се онда продужавала башта, као какав лавиринат. У тој башти беху јеле и борови, па стење, па водоскоци, па језерца, па онда опет раскошне биљке из јужних предела! Кроз тај такав гај вијугају се стазе, а шуште овде онде водоскоци. По гају су повешани многобројни разне боје Фењери, а из густих јељака, овда онда, осипа се весео кикот певачица, као сељанака девојака, и за тим се полије милогласна песма :

»Внизђ по матушкђћ по Волљфђ!..

Из најдоњих крајева пак избија обенгалска ватра, која својом разнобојном светлошћу (пропуштају је кроз разнобојна стакла) разнобоји све што је у тим вилинским просторијама !

За гледаоце то бејаше право чудо.

У другим салама бејаше постављено јело и пиће. Ту гледах бели дренак, грожђе, тако јаковно као да је тога јутра брано.

Овде, овога вечера, видех, међу другим гостима, ђенерала Тотлебена који је изишао на онако славан глас у одбрани Севастопоља.

Црква Св. Исакија. — Барон, Ливен. — Ручак у салм „дДворатскога Собранија“.

11 Маја, као на дан светих словенских апостола Ћирила и Методија, беше свечана служба у цркви Светога Исакија. Служили су: један митрополит, четири владике, 28 које архимандрита, које прота (с митрамај а које свештеника. После литурђије беше молбан Светитељима