Godišnjica Nikole Čupića

25

Ћирилу и Методију. То је трајало необично дуго: можда 3 часа !

Исакијева црква једна је од грађевинских лепота у Петрограду. Наимар њен угледао се на Пантеон у Паризу. С висине њених кубета може се видети сав Петроград као на длану, а унутра у цркви очи се засену од глаткога мрамора и гранита, од злата, малахита и од драгоценога мозаика !

Ако би слободно било приметити што год овој дивоти, ја бих рекао да је остала малко ониска, и да је унутра више мрачна него што треба.

После литурђије, одосмо у Академију наука, где бејаше свечана седница. Г. И. Срежњевски говори о неким глагољским споменицима, који су скоро нађени, и још о неким напретцима на пољу славистике.

Пошто се та седница сврши, разгледасмо музеје. Не могу описати силество природних предмета који су онамо прибрани, али не могу не поменути онога манута који је нађен 1803 у реци Лени у Сибиру, и одонуда овамо донесен. То је данас у зоологији као жижак у помрчини, који осветљује где је што. Кости су му утврђене жицама, те стоји као да је жив.

Тај дан походи нас, у гостионици Белвију, онај г. Барон Ливен, који је, године 1842, долазио у Београд, у време онога нашег »народњег волненија«. То већ беше човек стар. Распитиваше за неке и неке личности у Београду, које су већ давно биле помрле.

После по дне, у 5 часова, беше свечани ручак у сали дворанскога скупа. Сала беше дивно искићена. У наоколо, по зиду, беху поређани грбови сви словенских земаља, а беху исписана и имена по неколиких славних људи из свакога словенског народа. Од наших предака, беху ова имена : Немања, Душан, Карађорђе, Кнез Милои!, Петар Њетуи.