Godišnjica Nikole Čupića

2 2 с>

ОДЈЕЦИ ШИЛЕРОВА ЗВОНА“

— Године 1887. песник је узео тај посао по трећи пут у руке, и тада је, опет обновљени препев Звона издала Удионичка тискара у Загребу о педесетогодишњици песникова књижевнога рада.

Трећи је преводилац прота Никола Косановић. Његов је препев Звона први пут штампан у !26. књ Летописа Матице Српске за 1881. годину. Поправљен превод штампан је, по смрти преводиочевој, 1899. у 16. бр. Бранкова Кола, а годину дана доцније, 1900, изашао је у лепој књижици издањем Српске Штампарије у Загребу.

Као што смо раније рекли, овом је прилошку задаћа само пропратити како је Шилерова Песма о звону утицала на оригинално српско стварање поетско. Према томе не може овде бити детаљнијега говора о успелости појединих поменутих препева. То је задаћа укупног библиографско-критичког прегледа превода Шилерових дела. Изјавићемо само толико да је Косановићев рад испред осталих препева. Говорећи о српским и хрватским преводима И. С. Тургењева, Др. Т. Маретић вели да је идеалан књижевни превод онај који протумачи сваку реченицу па и свакој речи нађе у свом језику замену која јој савремено одговара — а све опет да буде у природи језика на који се преводи. Томеу доброј мери одговара Косановићев превод, и с њим се једино може, од превода за Словенски Југ, мерити ваљан превод Антона Фунтека у !. св. ГјиђЏатзведа 2гоопа. 1905. год.

ж

Кад се стане на гледиште с кога све истражују литерарне компарације, често се у жудњи да се нађе што више чињеница, прегони, те се паралеле и сличавања не оснивају увек на стварним поставкама. Сам манир Ш!илерова певања у Звону такав је да му се, нарочито у нашој поезији, може наћи приличан број подражавања, за која би се тек имало утврдити да су одиста тога порекла.

Вреди поменути да би нпр. пасионирано истраживање могло стати и код појединих песама Јована С. Поповића а нарочито код његова Даворја на пољу Ко-