Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 231 Па и сама пословица наша,

У томе се с њима сложно маша,

( том, брате, један смисо цели

У две речи она нама вели:

Погледај му најпре на обућу,

Па га онда пуштај ти у кућу.

Ко уме да ради Не боји се глади.

Без искуства сви су људи млади: Жежен кашу хлади!

Где лисица, кажу, преко леда пређе. Ту лед ни под слоном проломит се неће.

Нарочито су народних елемената пуне здравице којима се завршује, у главном, цела песма. Ту се наздравља владару, пријатељима, српској слози:

И нек свака песма каже Још истину праву ову: Да без слоге пропашћемо Горе него на Косову. Неслога нам све узела, Поломила снажна крила: А слога ће поправити Стару славу што је била.

Даље се наздравља српском напретку: реду, сло-

боди, просвети и радиности = Сад имамо три Србије, Све три срећне, све три славне: Кнежевину и Војводство, И стрмени Горе Чарне.

Спомиње се борба на Србобрану, Мана. Грахову, Делиграду, а за Ћеле-Кулу се вели: Она кула озидана Све од српских бољих глава Свем потомству вечно збори: За род умрет, то је слава: Није се за покој душе изгинулих јунака и за срећу омладине. Тенденција општег“ литерарног рада Ненадовићева представљена је, у малом, и у овој једној песми његовој. Он је био човек европске образованости, ученик школа и