Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 241

„Мојега милог Сундечића клијетва је права: он Шилера немачког читао није; али га питај што ће рећ' за све посредне утицаје пријевода, тер Ненадовића и др. Он то не пориче да му је ту, рек би, путовођ..,“

По свему, дакле, Вршидба Сундечићева не може бити ни у целини ни у појединостима потпуно ориђиналан рад. Она је несумњиви — и ако можда посредпи _ — одјек Шплерова Звона, резултат читања, резултат познавања препева звона и имитација његових. Предмет је њен добро изабран, а утицај који је, у патриотскоморалном смеру; имала оправдава неориђиналност њену, и песника ставља заједно с осталим му радом у ред будитеља и учитеља западнога приморскога Српства. Да Ткалчевић није своју оцену ставио на ону основу — Сундечић, по нашем уверењу, не би одрицао имитаторску страну своје песме. Али кад је Ткалчевић рекао да би, од прилике, та песма била му круна поезије кад би била ориђинална, онда је природно што је у свему брзи Сундечић одмах устао да ту круну не упусти.

Него у завршетку — у колу, што само оправдава мисао о утицају Ненадовићеве песме која се такођер завршује патриотским колом — Сундечић се угледа на

Бранка Радичевића. То потврђује и овакав поглед на прошлссет и помен појединих јунака, а све играјући у колу:

Откада смо карпат гору

Превалили, сишли к мору:

Вазда знасмо свјетлат лице,

Силом наше снажне мишце.

Душан, Милош, Југ и Реља,

И Краљевић жива жеља,

Дојчин, Сурић, Зринић-бане

Чувени су на све стране.

Избавитељ црни Ђоко.

Хајдук Вељко сиви соко.

И остали тисућама,

На мачу су дика нама.

"Она политичко-национална жица, којом Сундечић мишљаше одбранити ориђиналност своје песме, има, дакле, такођер своје литерарно порекло, јер суп Црни Ђорђе и Хајдук-Вељко зацело узори из Бранка кога је

ГОДИШЊИЦА 16