Godišnjica Nikole Čupića

НИКОЛА МАНДРДА

Никола Павловић-Мандрда, родио сеу селу Власу у врањском округу, па га је отац довео малог у вело Пајковац, у Темнић, где је се био преселио, пре Кочине Крајине, због неке свађе с Арнаутима. Оцу му је било име Крста, а матери Магда... Даље се о њему не зна ништа све до његовог учешћа у оба наша Устанка.

Био је веома леп, крупан и снажан човек. Имао је јак глас, те кад би викнуо „сав се Јухор тресао“. (С Девојачке Стене на Јухору, довикивао се са својим побратимом обор-кневом Јевтом из Обрежи. Карађорђе га је веома волео, а већ с Милошем није добро стајао.

Поред великог јунашта и неустрашиве слободе, имао је једну ману, која га је често доводила до велике неприлике: био је врло самовољан. — Једном се свади с неком женом |удовицом), из Пајковца, око некаква казана, због чега је тако јако истуче, да је једва жива остала. Жена отидне на тужбу кнезу Милошу у Крагујевац. Милош прати кабадахију Петра Јовановића, из Божурње, и још два пандура, да ухвате Мандрду, па да му га везана доведу у Крагујевац.

Кад су дошле „господареве ћирице«“ (тако су онда звали кнежеве пандуре) у Пајковац, они одмах нађу кмета Ђорђа, коме нареде да им што пре доведе Ман" дрду. Ђорђе га нађе |у њиви где је брао кукуруз, носећи непрестано пушку уза бе, позове и овај пође ва њим, узев најпре тврду реч, да му „господареве ћирице«“ неће ништа учинити, већ да ће га жива одвести господару у Крагујевац. Ну дата реч није одржана. Пандури га затворе у кућу истог кнеза Ђорђа, па га, стану тући и везивати. На ово нада Никола вику и

| - 16“