Godišnjica Nikole Čupića

~

12 ГОДИШЊИЦА

вођењу, у местимичном скраћивању наставног градива,

које је у оригиналу изнесено за осморазредну основну

школу, и у дотеривању методике матерњега језика, земљописа и историје за наше прилике. Значај основних школа уопште у нас у то време био је много мањи, а Стева га је у овој књизи појачао. У предговору вели: „Оставио сам намерно недирнут велики наставни материјал који сам нашао у свог поштованог наставника, писца овог дела, јер сам мислио, да ће нашој деци по основним школама требати скорим више знања но што им је досада законом одређивано и да ће се услед тога морати размаћи и време учења у основним школама.

С три и четири године учења у основној школи неће.

никад сав народ доћи до таквог знања којим ће по-_

стати у истини срцем племенитији — умом јачи.“ И из овога се види, да је Стева, сасвим оправдано, курс учења од 3—4 године сматрао за недовољан и да је желео, да се време учења у основној школи повећа. Али је у то време била много преча брига: како и ово кратко време да се употреби што боље, како да се поправи сам рад или настава у основној школи.

Поменусмо, да Кер припада практичној школи. А ево шта он вели о педагошкој теорији и пракси, у предговору, који Стева није донео на српскоме:

»Дело ово обухвата оно што је понајглавније из три области школске: из школске дисциплине, из Дидактике и из Методике. МИ свуда је истављано јаче оно што

је искуством радника школских утврђено као и могућно

%

и изводљиво и за учитеље најпотребније. А кад овако.

наглашујемо јаче педагошку праксу, ми никако нећемо тиме да кажемо, да је педагошка теорија непотребна... Јер одбацивањем сваке теорије учитељи би се претварали у просте занатлије и личили на просте машине. Али, колико је год потребно да се за учитељску спрему истиче педагошка теорија, исто је толико потребно да се зна, да с теоријом мора ићи и пракса и да јој ова мора претходити. Као што појмови излазе из посматрања, тако се и теорија мора изводити из праксе и умење из вежбања,“

Тако мисли Кер о васпитној теорији, а тако је

дакле мислио и Стева, приставши уз овај практичан. правац. И ми морамо признати, да је ово гледиште_

много и тачније и корисније од онога теоретичарскога,