Godišnjica Nikole Čupića

328 ГОДИШЊИЦА

да ће јемачице уставит на осла“ (казна на коју су осуђивани крадљивциј), да ће „учинит ламенат (тужбу)ј“, итд. Оне га проклињу: „веће ти нигда не родило, све ти пругови (скакавци) попасли, град ти сву башчину потуко, ни лозе не оставио, све ти се учинила блута (плесан на вину) а теби дошла шута, не имо ништа ни на дому ни на двору“, и жале за младим господарима: „нека би нама младијех који нам натискају пуне кошице грожђа и пуне руке динара“ (П, 6). У то долази виленица. Она одиста обеди неке петоноге градске виле да су Јерку украле вино и да га неђе вратити. Јерко се брзо утеши: „колико ми је покр:дено вино, толико ћу ја сејатепце (тајно) улит водице и продават кријући из мезана (влажно место, подрум) и не плаћат царине“ |П, 7). Долази појава Мара Саламуна и Прхуна Прхун је најпре сам, има свој монолог о својим господарима и ситуацији, као и Помет Држићев: „ови је мој госпар (Јерко) залудио, и удрио у љубав, како и товар (магарац) на младој трави кад га дође воља љубит (ова је реч доцније пребрисанај, тер стане трубит да такога глас славица чује и густа (допасти се, волети) свака ослица. Нути лудости у слабости! Бит стар... цјепидлака, а слт (2) ходит у госпођа, то је ђусто (управо) ко да се вјетром пасе (храни) а димом хука. И хоће да његов син Маро не чини што он чини! Што мачка коти, све мише лови (ова пословица има и у Држићај«. У то, баш кад Прхун зажели да га види („кога хтио, тога срио«“, каже он), долази Саламун с Маром. Уговоре да Саламун донесе суде и динаре, а Маро и Прхун да му спрече „двадесет и пет барјела (буре) вина“. Чим Саламун оде, она двојица, се договоре да га преваре; уизмакнимо од њега мједи (новца), а да му не дамо вина ни капље“. Прхун, који ће бити „феличиј (срећнији) човјек него га је у граду (Дубровнику)“ ако превари Јеврејина, намисли да преко виленице обеди Саламуна за крађу вина (П, 9). На том се разиђу. Сад долази она толико спремана појава кад Јерко и Прхун иду тобож у лов, у ствари Кати Јагоди на састанак. „Јерко је на маски, с бањештром, а Прхун зубљом“. Прхун забавља Јерка песмама, које сам саставља. Четири су песме, а неке су врло слободне. Што се још може навести, то је: