Godišnjica Nikole Čupića

ДУБРОВАЧКА КОМЕДИЈА „ЈЕРКО ШКРИПАЛО“ 399

„Госпар иде у пухе;

срела га је рибода (неваљала жена), лијепа Кате Јагода....

Она њему вељаше:

пусти љубав, госпару,

слиједи пуну бокару (бокал).

То (2) говори тад госпар:

не брини се да сам стар,

с тобом ћу се помладит.... 41, 11).

У то Пера, која је обазнала све, пошто је Ивана малог послала да „стоји на стражи“ и овај прислушкивањем дознао куд Јерко иде и јавио госпођи; Пера излети, бесна и јетка: усве сам чула, све сам узазнала; дје си се упутио, сјетна (2) лудоријо 2“ А Јерко: „тад тепбо! зето зсорегћ (издаја, потказани смо)“. Сад настаје једна страшна свађа. Најгоре речи падају ; интересантне су и могу се навести само неке изреке, пословице. удуга основа, памет од слова; дуго тело а озебло“, каже Јерко, подсмевајући се Пери и женама уопште. Сем свађе, туча. Јерко прети пиштољем; „ако ми се акосташ (приближиш), потегнућу ти ову пистолату, скрокати је; аПагса, аПагста (даље, даље), потегнух, скроках“. А Пера: „ја ти се-не бојим, ни тебе, ни тезијех твојијех пистола“, и стане га бити „кудјељом“. Јерку „паде пистола на тле“; он јауче: »ајмех, ајмех; освети Прхуне«“. Прхун хоће да му приђе у помоћ, али Пера и њега истуче. У тучи и појава сврши, Периним речима: „пуни, крепа (умри), цркни, нећ се кренут из куће, свезаћу те одсад у наприједа за столић од одра да се не мож кренут«“ (П, 12).

Трећи чин почиње Маром и Прхуном. Прхун предаје Мару „петнаес дуката“ што је Саламун унапред дао, уа остало рименчава (остаје) у Кате Јагоде“. Он, даље, шиље Мара виленици „да онако све учини, каже он, како сам је ја научио“, а Кати је он већ рекао „како ће се с жудјелом владат“. Разиђу се (Ш, 1). У то, Ката и Саламун. Она му једнако ласка: уда знаш како ја тебе добро хоћу, мој драги жудјеличићу, у душицу би ме ставио, љеџпахан ти ве ми си;... је ли гријех да нијеси крстјанин. Ништа ти друго не мањка (недостаје) до добра човјека, него то“. Он, луд, наиван: