Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
No važnije nam je od materijalnih dobara ono dragocjeno kolonizatorsko iskustvo koje smo stekli u decenijima dosadašnjega rada. Uveli smo šitav niz novih poljoprivrednih kultura. Uveli smo novih rasa u stočarstvu i peradarstvu. Otkrili smo tajnu vode ı natapanja. Izgradili smo nove industrije. Sve su to rezultati našega rada, koji obećavaju Još veći plod u buaućnosti. Jer ne smije da se cijeni samo aritmetički ovo što je stvoreno. Ako neko zasadi pokusno polje, a drugi će da procjenjuje samo stvarni rod ovoga polja, onda ćemo mu reći da mora pomnožiti rezultate. Kad se vrše poljoprivredni pokusi, radi se ovako: Posijemo sjeme, pa presadimo klice u gredice, pa istom onda zasadimo uspjele mladice na otvoreno polje. Biluovci, prvi pioniri prije pedeset godina, bili su prve pokusne sjemenke koje je naš istorijski udes zanio u Palestinu. Mi, radnici druge alije, tek smo sitne pokusne gredice. Haluci treće alije bili su već maleno pokusno polje. Rezultati ovih pokusa su dobri. Sada treba da ih presadimo na otvoreno i široko polje prave narodne kolonizacije, naseljenja židoyskih masa.
DR. DAVID ALBALA: ZVUCI RADA
U prirodi je sviju nas da svaki neuspeh u životu pripišemo spoljašnjim okolnostima, a ne sebi. Retko se nalaze ljudi koji će priznati da je upravo do njih krivica što kroz život nisu prošli s više sreće.
Svaki odrpanac, u dobrom zdravlju, a u zrelim i poodmaklim godinama koji pruža ruku tražeći milostinju, a pri tom se jada da mu je kuća prepuna gladne dece, mora da ima kakav krupni karakterni nedostatak: ili je pijanica, ili je kockar, ili raspikuća, ili sklon zlim instinktima: krađi, prevari 1 sličnome, ili je mekušac, ili je lakomislen, ili je lenjivac. Pogotovu najčešće ovo poslednje.
Posmotrimo sad tip upravo suprotan gornjemu, tip čoveka za koga se obično kaže da je u životu uspeo. Kao dečko: slab, siromašan, napušten, tvrdoglav, neškolovan, kao odrastao: kulturan, imućan, na zavidnom socijalnom položaju, organizator, stvaralac.
Kad uporedimo ta dva tipa, uspeo i neuspeo, videćemo da je za neuspelog karakteristično lenjost i nedostatak preobražavanja i potencijalne energije u dela, a da je naprotiv kod uspelog tipa karakteristično: istrajnost u radu i besprekidno stvaranje novih vrednosti. Svakako da ima ljudi u kojih nema nagomilane energije ili je ima tako malo, da ne može da se ispolji ni u čemu, ali je tačno da ima daleko više ljudi s golemom energijom, koja, na žalost, kod mnogih od ovih ostaje ili zakopana, jer nema nagona koji će je izneti na videlo i pretvoriti u korisna dela, ili se, što Je Još gore. pretvara u rđave akcije. Je li onda opravdano govoriti o »zloj sudbini« lenjivaca ı o
16