Ilustrovana ratna kronika

Стр. 88. ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА С к . 10.

Т у з и, 30. новембра. ,.Већ и само вријеме и овај политичко-војнички застој не дају ми, да пишем о биткама, јер ових — хвала буди агитацији за васпоставку мира — и нема, а нема их нарочито с тога, што је Краљ Господар при прегледу трупа на Груде, издао строг налог, да бој престане, и да се Скадар држи само у опсади до предаје, јер није рад да своје драге Црногорце сатире, а жали и Сжадране, — премда су у великом баш Скадрани криви; али његово велико пјесничко и честито срце друкче осећа, друкче бар него наша, која у оваквим приликама, — почев од себе самог ни другог не жали, а најмање непријатеља!, Ето због тога ратна кроника изостаје, па зато и пишем цртице и важније биљешке из рата, као и други део ратнога извешћа! да се у времену не оскудева. У осталом, ова биљешка и савремена је, јер се већ у јавности третира питање о Карнеџијевој награди за оне, који су у току овог рата понаособ учинили најхуманије и најјучачније дјело. Пјешачки официр црногорске војске капетан Андреја Н е н е з и ћ, шеф обласне жандармерије у Подгорици, долази у ред најозбиљнијих кандидата за ту награду, а оно, што он можда не ће хтети да учини, чинимо ми по новинарској дужности, држећи се освештаног правила, да што је право и Богу је мило. Битка од 27. септембра на Шипчанику позната је широј и ужој јавности, позната је целоме свијету, јер су ту храбри Црногорци заробили око 6000 аскера, и узели огромне количине ратног материјала. У овој битци капетан Ненезић одликовао се хуманим и јуначким дјелом. У тешким тренутцима, кад се о животу мисли, у моменту, када је горела у граду запаљена џебана, допали су тешких рана два добра војника црногорска, Зећани Марко Цевнић и Митар Ђ у р и ћ. Они су у граду испод самог шанца били остали потпуно усамљени, јер су обе војске биле изишле. Запомагање и вапај ни чути се није могао, а и да га је ко чуо, тешко да би и пошао на спасавање, прво што не зна, ко су невољници, Турци или Срби, и друго, што експлозије нијесу никако престајале, те је било и врло опасно, изаћи на град и у оној вулканск ј ватри лутати и тражити рањенике На срећу спашенијех, капетан Ненезић са још 5—6 својих другова, војника и чиновника, дошао је случајно под сами град и чим је чуо запомагање, излетио је на град у помоћ, па иако је од друштва сузбијан због Употреба клишеја законом забрањена

превелике опасности од експлозија, ипак није одустао. Трагао је кроз градске развалине и шанчеве и-нашао је прво Марка Цевнића тешко рањеног и запањеног, где се превија од рана са опекотина, које му ватра са хаљина наносаше. Тулио га је, сам се опекао, и утулио ватру на њему, па га онда онако крвава и рањена на плећа натурио и понио до под град, и чим је њега спустио, вратио се, те исто тако учинио је и са другим невољником, Митром. Кад је оба спасао и предао их војсци, склонио се завијених руку и продужио посао у савјесном испуњавању даних дужности. И Марко и Митар пренијети су доцније у болницу, залијечили се и излијечили се и сад су обојица потпуно опорављени. Истина, познају се

по лицу, у врату и по рукама силни трагови од ватре, али здрави су и способни за рад. По томе ова два живота људска спасао је г. Ненезић на частан и јуначан начин и не може се спорити, да је ово дјело и хумано до највише мјере. Ову исповијест потврђује званично надлежна капетанска власт, одакле су Марко и Митар, јер су испитани у часу тешких рана, а то потврђују и она обојица, који су живи и доста здрави. Биљежећи горње, ми овог младог Црногорца искрено и непристрасно истичемо и рачунамо, да ће Карнеџијева награда у првом реду њему припасти, пошто је дјело достојно награде. Г. Ненезић, иначе као официр, има одликовања од свога краља, достојна вриједна и часна човјека.

КЊИЖЕВНИ оглис. ИлустрованаРатнаКроника сЈ{ад су балкански саВезници објаВили рат Шурској, одлучили сало се, да, у духу књижарске традиције из српско-тиурског рата 1826. и 1878., издамо спомен раша у облику некад популарне „ 6 ИлустроВане оРатне сНронике'.' (Збоју смо одлуку дрзо придели у дело и сад смо при концу издабања трВе серије оу десегп сВезака ,, с 11лустроВане ^Ратпне сНронике", која ке за себе чинитпи целину. Осим оуадра* нота маилеријала у тој, као и у сВима уалим серијама од уесети сВезака, бике до стотаине одабраних ратпних слика, те ће сВако, ко набаВи „ с 11лустроВану оРатну сКро* нику", добити читаВу галерију рата, којим је осВекено сКосоВо. сМпелујемо на сВакота, коме оВај оглас до руке дође, да се на оВо праВо српско издање претпплатпп, а тако истпо да нам и претпплатника скупи. (Зкупљачи претплате добијају сВаки једанаести примерак. „ ЋлустроВану сРатну сПронику" тпреба да илш сВака српска кука, а сВаки родољубиВ ©рбин треба да се заузме за њу, да се што Вите прошири. Ширите „ ЋлустроВану сРатну Жронику" — ту летто уређену и лепо илустроВану споменицу рагиа, којим је српско сНосоВо осВећено и осВојено. Шретплата је на десет сВезака „ ШлустроВане $атне сНронике" дВе сНруне, а шаље се на потписану књижарницу. Књи жарница Св. Ф, Огњановића Н. Сад (Угарска). Штампа д. д. Браника Н. Сад.