Ilustrovana ratna kronika

Св. 28.

ИЛУСТРОВНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 231.

чашћу службено је тако непријатељу објавио и гмрт Хасан Ризе. Црногорци су одговорили, да је примирје већ престало и да је обновљен рат на свим линијама. Есад пашаје сада издао објаеу о томе, у којој је нагласио, да ћесвивојници учинити своју дужност, те позвати грађане, да се с њима натичу у обрани града. Младотурци и фанатични Муслимани с одушевљењем су поздравили поновни рат, а остзли Муслимани и католици са жалошћу. Будућно:т Скадра изгледа данао још страшнија. Црногорци су још више сузили посадни ланац. Српски нападај на Брдицу. — Битка на Бардањолу. 9. фебруара. Ноћас око 3 сата пошли су Срби напред до крајње тачке Бушати-а, те су напали на Брдицу, на важну јужну позицију и најјачу и отпорнију након Тарабоша. Изабран сат бијзше подесан, да се сакрије приближавање. Али можда се одвише уранило и почело с кретањем, кад су још мањкала три сата до зоре, те је и непријатељ имао времена, да се поспужи тмином за против навалу. Срби су напалисамо са пет батаљона, док је међутим једва достајало свих 12 000 људи, да се заузме позиција првога реда као што је Брдица. Једва што су предстраже опазиле прве сене, топови су малога калибра почели сипати шрапнеле, а из шанчева је почела пуцњава пушака. Срби су одговорили живо. Довезли су собом неколико митраљеза, које су одмах сместили у средини равнине нод шанчевима. Онису се пуцајући примицали скочимице уза све велике губитке. У кратко време дошли су тако до другог плетера, где су их Турци видели да режу жице маказама и бајонетима, обарају ступове, отварају пролаз и долазе до првог плетера. Ова велика прецстража од преко тисућу људи, неустрашива под непрестаном ватром, налазила се међу два плетера, кад осети, да је напад нута готово слеђа. Док су Турци из шанчена још пооштрили своју ватру Срби су почели губити одважност. Смели су се и почели су мислити на заседу. Тескоба се мало по мало раширила. Чули су се гласови: Напред! Дошли смо! — али ти су били утихнути од оних, који су говорили, да се ваља зауставити. Проваливши у долини тисућу метара Срби се зауставише, поређаше се и брањахусе живо против Турака, који су ихтукли са севера од стране Бацлека, док су према Бојани радили други Срби, који су покушали два јуриша на

шанчеве, али без успеха, но нису стали пре, док нису опазили заседу, у коју су пали другови на фронту, те су имполетели у помоћ. Насваки се начин акција нмје могла више развијати и у несретној позицији, на којој су^били стиснути, није Србима преостало друго него да се повуку, што се и догодило у 6 сати у јутро. Али храбро су се тукли. Изјавили су то сами Турци, који су их опколили и који су иретрпели велике губитке услед српске отпорности. Од Срба је заробљено 276, већи део међу плетерима Неких педесетак рањених побрано је по равници. Ови заробљеници, међу којима је и седам официра, тукли су се до последњег хитца. Остаеши без мунације чекали су Турке са натакнутим бајо нетима. Били су опкољени са свих страна, није се могло више избећи: смрт је била сигурна, али иико није учинио знака за предају. Турци су ихмоглисве поубијати, јер су Срби стајали спремни на борбу, али нису хтели. Довикнули су им више пута: „Предајте се!« — али Срби ни у одховарали. Турци су им начинили знак, да из руку баце пушке, али узалуд. Једнако су им Турци рукама давали знак, да се баце на земљу, док су се некоји и бацили на земљу. Србису напокон прихватили предају, али нити су бацили оружје на земљу, нити су се сами бацили на земљу. Дошли су напред дигнувши пушке над главе те су их предали у руке победника. Успех на Брдици потамњен је данас губитком једног брежуљка на Бардањолу. Да добију ту позицију почели су Црногорци ватру јутрос у пет сати, те су ју и без најмањег прекида наставили до 4'30 по подне, док нису постали господарима уз висине. Кроз дванаест сати непрес-

таносу сипали ватру као из неусањивог. Ватра црногорских батерија била је увек од страшнога учинка. Шрапнели су увек падали усред долине или на празни бок којег брежуљка, док су пројектили од 75 до 120 падали увек с необичном тачношћу посред шанчева. Црногорске батерије умањивале су мало по мало ватру око 3 сата, кад су се батаљони, тако добро штићени, приближили брежуљку на две стотине метара. Последњи део припадао је сада црногорској инфантерији. Ова је коначним јуришем имала освојити брежуљак. Турски шанац бијаше у тужним приликама. Бијаше оборен и порушен. Земља је била сва изрована, али иза ње још војници нису узмицали. Наставили су се борити, премда их је напустила њихова артиљерија. Топови су били повучени натраг на сигурно место, кад су Турци опазили да су се Црногорци тако приближили. Кад су Црногорци то опазили, осетили су се још ближе победи, и још су живље похитали спрам шанаца. Али овај је био још чврсто брањен од низама, од изабраног бзтаљона, којим је заповедао Асим бег. Овај је официр истрајао са својим батаљоном усред буре непријатељске артиљерије и још је стајао, ако и децимиран, против неколико батаљона Црногораца, који су га из близа нападали. Мајор је убијен, баш кад је храбрио војнике. Тиме је уједно одлучен губитак позиције. Мајорјебио омиљен, али остали официри не. Сад су се почели рањеници жалити, што су остављени без икакве помоћи. Многи су унесрећеници напали на официре. Један је рањеник исћушан, али му у помоћ дотрче други војници. Други један рањеник моли, да га однесу даље; један официр одгово-

Заробљеним Турцима раздаје се храна,