Ilustrovana ratna kronika

Св. 35.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 283.

Овде се завршава истинита прича о овој херојској деци, каплару Драгутину и дванајесто-годишњем Милутину, браћи Дробњацима, из Крушевца. Народ, који има овако јуначну децу, не сме и не може страховати за своју будућност. „Балкан". Србљи одлазе у помоћ Бугарима. — Од пародног гислара. (Свршетак). Кад то виђе краљу Петре Први, Преплаши се па трже у страну У безумљу дурбин стакло баци, Са трећега спрата високога, Прште дурбин у хиљад' комада, Претргну се протопоп Ђурићу, Па он мрко Петра погледује И говори краљу Петру Првом: „Виђе л' јаде, краљу Петре Први ? Та виђе л' их, више не видио! Не рекох ли давно теби старцу, Да Бугари пошту не поштују!" Тако прота а Петар заплака, Док четврта гукну голубица На краљеву десноме рамеку, У крило му трећи дурбин пушта, Узе дурбин краљу Петре Први,

Те он гледа, куда прото гледа, Брзо краљу чудо угледао: Пред Једреном многу српску војску, Ђе удара на градске зидине И челиком одбија зидине, На зидовма велике мертеке И од љутог чел ха обруче! Љуто пуца је I < чска тврђава, Ал се бране из једрена Турци К'о од хајке огладнели вуци! Докле Србљи тако гину славно, Врелом крвљу прскају зидине, Дотле с' војска бугарска одмара. Из потаје српској војсци виче: „Ха напријед, луда аргатијо! Освојинам то Једрене тврдо, За грошеве и наше динаре! Руши зиде још три бјела дана, Док узмемо то тврдо Једрене, После иди у земљу Србију, Нек те мази краљу Петре Први, А овде вам мазе бити неће, Јер ко служи, тај се слугом зове!" Тако вичу потајно Бугари, Ал' не чују Србљи соколови, Већ јуначки кидају обруче Што су су тврдо Једрене везали!.. Кад то виђе краљу Петре Први, Преплаши се па трже у страну, У безумљу дурбин стакло баци, Баци њега на трошну калдрму Са трећега спрата високога, Прште дурбин у хиљад' комада,

Претргну се протопоп Ђурићу, Па он мрко Петра погледује И говори краљу Петру Првом: „Не рекох ли теби, господару, Да Бугари пошту не поштују!" Ћути Петар ништа не бесједи, Ћути Петар три бијела дана, Кад прођоше три бијела дана, Неко лупа на дворску капију. Брзо слуге врата отворише, У двор уђе пошта књигоноша, Па додаје лист бјеле хартије, Да се даде краљу Петру Првом,, Слуге брзо књигу прихватише, Дадоше је краљу Петру Првом, Узе књигу краљу Петре Први, Књига беше од краља бугарског, Књигу чита краљу Петре Први! Чита Петре а слуша га прото. Петру ово књига говорила: „Господару краљу од Србије! Хвала теби на твојој помоћи, Ал' ми помоћ твоја не требаше, Јутрос паде то тврдо Једрене, А узе га моја храбра војска! Зато, краљу, прими натраг војску, Нека теби твоја служи војска!" Проли сузе краљу Петре Први, Проли сузе па проти изусти: „Ти си, прото, добро говорио, У Бугара од сад вјеру немам!" Д. И. Јејо.

Српска жељезница кроз Сичевачку клисуру