Ilustrovana ratna kronika

Св. 43.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 347.

шиво, по уверавању поднаредника Срећковића, те је осветлао славно име Бирчанина, с којим се поносно кити. Колика је то утеха за нас старије, у тешким данима искушења, у којима се сад налазимо, кад мајка Србија рађа оваке дичне кћери и синове. „Политика".

Рајчански Рид — Бој Шумадијске Дивизије г. позива 20. и 21. јуна. 1 Важност Рајчанског Рида. Пошто су Бугарм гшсле мучког напада 17. јуна били одбијени са Црног Врха и коте 650, ] азбијени и потиснути са положаја Дренек, 7. рилска дивизија појачана армијском резервом (бригадом) задржала се на Рајчанском Риду. Важност Рајчанског Рида добро је појмио командант бугарске армије ге нерал Ковачев и за го разбијену дивиЗију иојачава последњом гнагом армијском резервом. Од часа употребе армијске резерве генерал Ковачев је изгледао као богаташ који је на коцки све проћердао и сад игра „ва банк", баца носледњу своту, па или да поврати све или да пропадне. Са одржањем Рајчанског Рида заштићује се врло важан стратегијски правац Кочане —Царево Село. Са падом пак његовим деени бок иначе разбијене Ковачевљеве армије потпуно је незаштићен, и после нада трупе се бацају на кршевите Малешке планине. Као што су Бугари добро схватили важност његову, тако исто и наша 1. ар мија, па с тога она и наређује 19. VI. — да Шумадијска дивизија ]. позива нападне на Рајчански Рид и тиме олакша рад Ш армији, чије су дивизкје у то време водиле крваве бојеве код Штипа и Криволака. Рајчански Рид је узвишење изнад села Рајчани, између Злетовске реке и Брегалнице. Као и сва узвишења од хиљаду и више метара тако и Рајчански Рид има взглед неправилне купе просечене стрмим потоцима. Тако посматрана са Дренека изгледа да је нагиб од села Трипотанци до врхова (има их 3) једноставан, докле је он иресечен са два велика потока. Стране тих потока су местимично веома стрме, достижу скоро до 60°. Лево крило положаја стрмо се спушта у равницу кроз коју нротиче Брегалница; десно пак крило са валовигим брежуљцима и чукама везује се преко манастира Св. Панталеја и сеЈ ;а Г. ПашаџикасаРе :.си Букви. Средина положаја се саС1 ]и из три главе, на које се пројектују два нижа басамака, на стога тај нагиб и изгледа једноставан. Те три главе доминирају јако претереном до Дренегеа, Рудара Турског и Манастира Св. Панталеја. Наређеги напад за 19. туна — од-

ложен је за еутра дан (20. јуна) вероватно због каквих алармантних вести, мада еу у неколико колоне већ почеле свој развој и у ноћ 19/ 2 ° повукле се на своје старе положаје. 2. Распоред снаге за напад. 20. јуна пре подне почиње развој дивизије у две колоне. Десна колона: XI. пук „Кара Ђорђе«, ХП. пук „Цара Лазара" и 2. и 3. дивизијон Шумад. арт. пука. XI пук напада од коте 650 преко села Лопелци на лево крило ноложаја. XII пук преко села Бучиште и Трипотанци на центар положаја. Лева колона: XIX пук и 1. дивизијон арт. пука. XIX пук напада преко села Неокази и Бунеш на десно крило положаја. Дивизијска резерва X. пук »Таковски Ј преко села Врбица на Соколарци. Дивизијска коњица (пук од 3. ескадрона и 1 митраљеско одељење) за десним крилом. Хаубична батерија (12 см) преко ноћ још 18/ 19 скинута је са Црног Врха и пласирана код села Строши, два градска топа на Дренеку. Коњичка дивизија под командом Кнеза Арсена садејствоваће нападу долином Брегалнице. Моравска дивизија 11. позива имала је вероватно у задатак да преко Рударе Турско и Г. Пашаџика Сви ланово пресече оступицу разбијеним деловима који буду са Рајчанског Рида одступали, не дозволивши им да пре ко Кочана одступе ка Ћустендилу, већ да их баци на Малеш. Као што се види план за напад

био је изванредан: заузети стратегијски врло важан Рајчански Рид и раз бијеном непријатељу пресећи одступницу — бацити га на Малеш, евентуално и заробити. 3. Први дан боја — 20. јуна. 20. јуни је ведар и топао дан. Нигде облака на небу; у толико ће бити тежи напад, јер ће се појавити и нов непријатељ — сунчаница. Злетовска околина је била потпуно мирна, ни пушка да пукне. Свуда около владала је свечана и тајанствена тишина, ти шина коју морнари на мору никако не воле, јер им предочава буру. Нигде живе душе у околним селима. Сва су готово празна и порушена, ретко је где остала исправна кућа. Досадање борбе бугарских комита са нашим учиниле су, да је овај крај највише платио. Свуда се очи заустављају на рушевинама, згариштима и лешевима поубијаних коња и људи. Свуда се осећа задах на трулеж; свудавлада тајанстве на, злокобна тишина... Око 12 сах. пре подне обе колоне у еволуционим поредцима већ прелазе реку Зчетовску без икакве препреке. Одмах ту до реке, у селу Трипотанци, жању жито два старца, једна жена и једна девојка. Њих као да се ништа не тиче шта се ради у њиховој близини, већ раде свој посао. И тек када им се војници приближише, подигоше се и са руком на срцу поздрављали су са „Како си, братко", „здрав ли си, братко"? И докле у очима девојке беше радозналост, у очима и на лицу стараца огледала се мржња према свима

Српска војска и српске комите

Косовски осветници: