Istočnik

Стр, 216

источник

Бр. 14

јер до пасхалног вечера ; који и ако није био тодико снет. као иредпдуки, на коме је^аху пасху, али у толико свечанији и обредан, остало је још само неколико часова. У смислу закона са наступањем вечера тјелеса се распетих имађаху са крста поскидати, а крст, као што смо видјели умртвљавао је не тако брзо: то би распеће Христово морало бити одложено, да, као што знамо, није у таковим приликама био обичај, живот распетих скраћивати и другим насилним мјерама. Синедрион, поред све жеље да што више продужи мучеша свога личног непријатеља, принуђен је био да се задовољи и овим средством; иначе, за вријеме празника био би изложен каквој побуни у корист Исуса Христа. Указао се необичан призор! Онај, кога је народ јерусалимски недахнимице слушао у своме храму, који је, чињаше се, заповједао цјелој природи, давајући исцјелење слијепима од рођења, изгонио зле духове, ускршавао мртве, — коме је само прије неколико дана указана почаст као потомку Давида, као цару Израиљском, — пролажаше широким јерусалимским улицама, изме^у два злочинца, вукући за собом свој тешки крст! Испунише се дакле ријечи Христове изречене некада о своме пониженом стању: п.мжжк естк, иже лш,е н« соелдзнитса о Жн'к (Мат. 11, 6)! Да ли је могуће (тако су могли премишљати и они, који се доселе надаху у Исусу Христу видјети обекаиога Месију) да ли је могуће, да би се Месија изложио таковом понижењу, каквом је изложен сада Исус? Ко није у стању да сам себе избави од оваке срамне казне 5 може-ли тај избавити цио бједни народ јудејски? Осим ако се ми сви не обмањујемо, очекујући успостављење царства Израиљека, доласком моћног и силног Месије? — Али тако нас учише оци наши; тако, веле? написано је у закону и пророцима. И нашто би сви пророци прије толико вјекова величанственим изразима иавјешћивали долазак Месије; ако је Месија имао бити таки човјек, каковим се јавља сада Исус, ако му је суђено, да не учинивши ништа у корист народа, који стење под тешким јармом, оконча свој живот оваковом срамном смрћу? — И каква смрт? Крсна!... 0, преклатт* ксак^к, кисаи на дреНк! Ие! 0 томе не може бити сумње, крст је знамење —- не спасења, него проклетства: свакако, сам Бог нашао је каквог гријеха на овоме човјеку''. Овако су могли премишљати једни. С друге пак стране, пољуљана вјера пошљедоватеља Христових имала је за себе не мале разлогеУ кога је било срце осјетљиво чувством вјере и свете љубави, тај се није могао сагласити са фарисејима и књижевницима, који су Исуса Христа представили заводником и човјеком, који је имао своје личне