Istočnik

Стр. 36 2

ИСТОЧНИК

Вр. 23

Р а з н о. Примједба о оступкала при читању Апостола и Јеванђеља на литургн ји. Прц читању Апостола и Јеванђеља на литургији бива тако звана (повраћање). Остуиком се назива оступање или повраћање већ прочитаним редовним Аностолима и Јеванђелијамн. То повраћање односи се само на Јеванђеља, која зе читају на литургији, а никако на јутрењска — васкресна Јеванђеља, која иду својим редом до 5. недјеље великога поста; то повраћања не односи се такође ни на гласове октоиха, јер и они, као и јутрењска Јеванђеља иду по реду до 5. недјеље великага поста. Оступка бива тада, када до недјеље митара и фарисеја није 32. недјеље по Духовима, него више — до 37. То оступање нужно је спазити пред недјељом праотаца и избројити, колико је недјеља до 33-ће недјеље — митара и фарисеја ; а датум недјеље митара и фарисеја моње се наћи у „Пасхалш зрлчеи" под еловом или кључем граница, гдје се каже: триод почиње тада и тада. Лко се види да ће бити оступка, то у недјељу праотаца, у недјељу светих отаца, у недјељу пред Рождеством Христовим, у недјељу по Рождеству Хриетоиу > у недјељу пред просвјешченијем, у недјељу по просвјешчениј у може се и не читати редовни недјељни Апостол и Јеванђеље на литургији, већ читати само Апо стол и Јеванћеље означених нарочитих празничних недјеља. При читању пак Апостола и Јеванђеља у седмичне дане враћа се натраг, повторавајући прије прочитане, у најближим претходиим седмицама, Апостоле и Јеванђеља. — Ово се може објаснпти примјером. Г1ри свршетку ове 1898. и у почетку идуће 18У9. год. оступка је. Недјеља 29. по Духовима (13. децембра) пада заједно са недјељом светих праотаца, а од ове недјеље, па укључно до недјеље митара и фариоеја — 7. фебруара (која је како у црквено г уставу, тако и у Апосто ]у и Јеванђељу на крају означена као 33-ћа недјеља), нијесу четири, већ осам недјеља, и ' јо: под датумима 13., 20. и 27. децембра, 3., 10., 17., 24. и 31. јануара и 7. фебруара (недјеља митара и фарисеја). И према томе можемо на литургији читати Аиостоле и Јеванђеља овако: 13. децембра недјељи праотаца (о званима на вечеру), 20. децембра недјељи пред Рождеством Христовим, 27. децембра недјељи по Рождеству Христовом, 3. јануара недје.Ђи пред просвјешченијем, 10. јануара недјељи по просвјешченију, 17. јануара 30-ој недјељи (а не 29-ој, с тога што Јеванђеље 29 ој недјељи треба да се чита у недјељу 28 му, јер Јеванђеље „О званим на вечеру" чита се ирема Уставу у недјељу праотаца), 24. јануара 31-ој недјељи, 31. јануара недјељи 32-оЈ (о Закхеју) и 7. фебруара недјељи митара и фарисејм. „Церковнвш В-ћдомости." С руског В. С. П. Управно -административна организација патријаршије цариградске^ Васељенска патријаршија под својим духовним ведомством има 74 [седамдесет и четири) епархије или митрополије. У већим митрополијама, као што су: Ираклијска, Солунска, Смирнијска, Ефеска и још неке у Малој Азији и европској Турској, постоје једна или више епископија, а уз неке старе и изнемогле митрополпте постоје и помоћни епископи (богј&о1 гл[<Јхоло1). Ове помоћне епископе могу пмати и они митрополити, који имају велике епархије, а немају права да могу имати епископије у истима, и наравно, да те помоћне епископе сваки од митроподита, који од њих има потребу, мора канонским путем тражити од Велике Црквв)