Istočnik

Бр. 23

ИСТОЧНИК

Стр. 363

која о томе доноеи ријешења према потреби и разлозима, изнесеним у предлогу дотичног митрополита. Епархијама (митрополијама) управљају митрополити, а епископијама епископи, али су ови други потчињени првима. а обоји патријаршији у Цариграду, односно св. Синоду. Епархије или митрополије подијељене су на три квалификацијона реда, који се зову „ступци", У првоме ступцу, или митрополија првога реда, има двадесет и пет. у другом двадесет и пет, и у трећем двадесег и четири. Свега седамдесет и четири митронолије. Овоме броју треба додати још и три митрополије, и то: Восанску, Зворничку (Тузланску) и Херцеговачку. Централна управа цркве цариградске. Свети Синод. Свети Синод сачињавају 12 (дванајест) чланова митрополита, који се по нарочитом правилнику бирају сваке друге године из наведених 74 митрополија. Изузетно од тога правилника може васељени патријарх позвати између дванајесторице по некога и по својој вољи (аристиндин). Први сакретар Св. Синода свакад је орхимандрит, а подсекретар ђакон. Свети Синод засједава уторником, четвртком и с^ботом, а по потреби и у друге дане. У сједницама својии уторником и четвртком рјешава општа питања у цркви, судска и административна, а суботом само особена и нарочита. (Јједница свака траје од 8 — 12 сахати прије подне ; послије подне сједнице св не држе. Синоду предсједава Његова Светост патријарх. У случају, да осуствује Васељенски патријарх, предсједава најстарији митрополит. Трајни народни мјешовиши савјети. Овај се савјет састоји из 12 чланова : 4 митрополита и 8 свјетовњмка, 2 секретара, који су оба свјетовњаци. Предсједник је један од чланова митрополита. Мјешовити савјет засједава: сриједом за ствари судске природе, и петком за ствари природе управне. Св. Синод и трајни народни мјешовити савјет, као два управна и судска тијела у Вел. Цркви, по потреби држе и заједничке сједнице за црквена и гаколска питања, која су од веће важности. Епихропије и одбори. Црквена епитроиија. Ова епитропија или комисија црквена састављена је из пет чланова, једног секретара ђакона, а цредсједава истој вазда један митрополит, члан Св. Синода, који се поставља на то мјеето, као и онај у духовном суду, од св. Синода за вријеме од 2 године. Сви су чланови из свештенства монашког реда. Дужнзст ове епитропије или комисије црквене јесте, да води надзор над црквама и свештенством у Цариграду и да прегледа и оцјењује књиге црквено-богословске и религијозне природе. Просвјетна епитроиија. Просвјетна епитропија или комисија састоји се из шест чланова; два су из свештено-монашког реда и четири професора свјетовњака; једног секретара ђакона монашког реда. Овој комисији предсједава вазда један митрополит, члан Св. Синода, којега за то мјесто бирају оба тијела, т. ј. Св Синод и мјешовити савјет. Патријаршијски надзорник гакола у архијепископији, који такође улази у персонал ове просвјетне комисије, јесте један од архимандрита Васељенског пријестола, који за то има потребне квалификације. Дужност ове про свјетне комисије јесте. да руководи наставом и ствара наставне програме, прегледа и одређује уџбенике за све школе у архијепископији, т. ј. само у Цариграду. Еиптроиија за а-ржмјерејске заоставштине. Ову епитропију састављају три лица : два митрополита синодална, један свјетовњак, четврто је лице дјеловођа.